Американци траже србски ИТ сектор

Инвеститори данас траже дестинације које нуде добре услове пословања — правну сигурност и заштиту, предвидивост пореске и фискалне политике, релативно ниске оперативне трошкове, као и квалитетне људске ресурсе, напомињу у Америчкој привредној комори. Колико је Србија спремна да одговори на захтеве избирљивих америчких инвеститора?

Тренутни обим економске сарадње Србије и САД на задовољавајућем је нивоу, али као и у свим областима постоји простор за њено унапређење, оцењује Америчка привредна комора.

„Досадашња сарадња двеју земаља и реализоване инвестиције показују да је америчким компанијама које послују у сфери информационих технологија и услуга Србија изузетно занимљива инвестициона дестинација јер располаже веома квалитетним људским ресурсима“, наводи та невладина организација која окупља више од 190 америчких, међународних и србских компанија.

Један од примера је америчка компанија НЦР (National Cash Registers), која се бави ИТ технологијом и прометом АТМ машина, односно банкомата и софтвера. Та компанија је почетком 2012. отворила оперативни и информациони центар у Београду, инвестирајући у њега око 3,8 милиона евра и запосливши око 300 високообразованих људи из Србије.

Скромна досадашња улагања САД у Србију

Подаци Народне банке Србије показују да је укупна вредност директних улагања САД у српску економију, у периоду од 2000. до 2013. године, достигла цифру од око 242 милиона евра.

Када је о директним улагањима реч, у Србију су много више инвестирале поједине европске земље и Русија. Поређења ради, у периоду од 2005. до 2013. године, Аустрија је у српску привреду директно уложила око 2,4 милијарде евра, Норвешка 1,3 милијарде, Немачка 1,1 милијарду евра. Руски привредници су у наведеном периоду директно у српску привреду уложили 598.767 милиона евра.

У Привредној комори Србије ипак напомињу да је реч о непотпуним подацима, те да је реална вредност улагања САД у српску економију много већа. Према наводима на сајту Амбасаде САД у Србији, укупна вредност досадашњих америчких инвестиција достигла је око 1,5 милијарди долара, а америчке фирме запошљавају око 8.000 радника у Србији.

Међу највећим инвеститорима је „Филип Морис“ корпорација, која је купила Дуванску индустрију Ниш у августу 2003. кроз процес приватизације, и до сада, према подацима америчке амбасаде, инвестирала 636 милиона евра, запосливши више од 1.115 радника. Највећу гринфилд инвестицију у Србији, у вредности од 75 милиона долара, остварила је „Бол“, коропрација из Колорада за производњу конзерви.

Утицај на Брисел

Досадашња америчка улагања у српску економију су релативно скромна, оцењује у разговору за Спутњик економиста Миладин Ковачевић, напомињући ипак да ће започете економске реформе створити далеко повољније услове за инвестирање, не само пословних људи из САД, него и других земаља.

Ковачевић сматра да је економска сарадња Србије са САД важна из више аспеката, а пре свега када је реч о евроинтеграцијама Србије.

„Вашингтон има важан утицај на Брисел, САД су највећи економски партнер земљама Европске уније. За Србију је посебно значајна политика САД у погледу подршке евроатлантским интеграцијама“, тврди Ковачевић.

Саговорник Спутњика сматра да је приоритет у даљем развијању србско-америчке сарадње улагање у индустрију, које треба да допринесе не само развоју економије него и јачању стандарда, повећању процента запослености и консолидацији јавних финансија.

„Сада имамо тренд раста индустријске производње који је успостављен пред крај трећег квартала прошле године и очекујемо да ће се он наставити са благотворним утицајем нових инвестиција. Нама су веома важне те стране директне инвестиције, међу њима и америчке. Оне могу достићи можда једну четвртину или једну трећину укупних инвестиција, које су нека врста покретача — преко брендова и великих корпоративних ланаца. То је оно што представља и предуслов развоја малог и средњег бизниса, који затим постаје окосница привредног развоја у земљи“, објашњава Ковачевић.

Наставак реформи предуслов за привлачење инвеститора

Саговорник Спутњика наглашава да основни задатак Србије у привлачењу нових инвеститора, не само америчких него и оних из Европске уније, Русије и других земаља, представљају реформе.

„Нереформисана држава, односно јавни сектор, преобимна јавна потрошња, слаба законска заштита, поједина буџетска ограничења, затим заштита дужника уместо повереника — све то представља велики ризик за потенцијалне инвеститоре“, напомиње Ковачевић, подсећајући да су реформе закона започете прошле године први корак у превазилажењу наведених проблема.

Ковачевић посебно наглашава важност испуњавања аранжмана с ММФ-ом.

„Тај аранжман је нама услов свих услова: или ћемо испуњавати услове тог аранжмана или не можемо даље. Просто ћемо се суочити с кризом дуга, с новом изолацијом, с падом рејтинга, с падом у једну банкрот ситуацију“, упозорава Ковачевић.

У прилог његовој оцени иде и став Америчке привредне коморе која напомиње да су компаније из САД, присутне у Србији, генерално задовољне оствареном сарадњом, али истичу да је неопходно креирати бољи пословни амбијент.

„Наше чланице сматрају да је потребно даље унапредити предвидивост пореског и непореског оптерећења за привреду, доследно спровести реформу државне управе, али и даље се одлучно борити са илегалном трговином, како би се креирали идентични услови за све и смањила нелојална конкуренција и удео сиве економије присутан код нас“, наглашава Америчка привредна комора.

„Тренутна посета премијера Србије Александра Вучића Сједињеним Америчким Државама свакако представља несумњиво признање правца којим се Србија креће и политике коју одлучно заступа. У том смислу, ову посету треба гледати као прилику за отварање веома важних врата кроз која ће у наредном периоду много важних договора бити реализовано“, напомињу у Америчкој привредној комори.

Валентина Булатовић,