ЦГ: Може све, само србско не

Минулог викенда на две свадбе у Колашину, младенци су уз поклоне добили и казне! Пошто су на ресторану "Планинар" истакли заставу Републике Србије, полиција је захтевала да се обележје одмах уклони, а домаћине славља чека казна од судије за прекршаје. Иако је реч о слову црногорског закона о државним симболима, који забрањује истицање застава страних држава без знамења Црне Горе, многи су ово оценили као тренирање строгоће црногорских власти над Србима.

Породица Булатовић, која је била домаћин једног од весеља, није желела да говори о овом случају, али прописана казна која им следује - неће бити мала. На основу овог закона, у Колашину и неким другим местима Црне Горе већ је изречено неколико казни од 700 до 1.500 евра.

- Јасно су дефинисане ситуације када је забрањена употреба националнх симбола других држава - поручују из Министарства за људска и мањинска права Црне Горе. - Ту се мисли на одржавање јавних скупова, културних и друштвених манифестација, спортских догађаја, као и на употребу симбола у органима државне управе или локалне самоуправе. Осим тога, прописи су јасни и када је реч о приватној употреби симбола на свадбама, прославама рођења...

Ако неко истакне своје националне симболе без знамења Црне Горе, биће новчано кажњен, а висина казне зависи од тога да ли је реч о грађанима, предузећима или о привредном друштву и може да буде од 2.000 до 20.000 евра.

Истицање србског знамења, али и знамења било које друге државе односно мањине, без истовременог истицања симбола Хрватске, кажњиво је и код наших западних суседа. Почетком ове године хрватска полиција привела је тројицу младића, Срба из Вуковара, јер су се у маскирној одећи са србском заставом фотографисали испред табле на улазу у град и, потом, слику објавили на друштвеним мрежама. Против њих је поднета прекршајна пријава.

- Употреба националних симбола мањина у Хрватској прописана је Уставним законом о правима националних мањина - каже за "Новости" Саша Милошевић, заменик председника Србског народног вијећа у Хрватској. - Ми Срби у Хрватској имамо своју заставу, тробојку, исту као застава Републике Србије али без двоглавог орла или оцила на њој. Истичемо је кад год имамо неке скупове, али обавезно уз заставу Хрватске и Европске уније.

У случају приватних славља Срба у Хрватској, Милошевић каже да истицање државних симбола Србије, пре свега заставе, зависи понајвише од домаћина. То је, каже, лична ствар и одговорност због могућих казни. Како, међутим, сазнају "Новости", истицања српске заставе на приватним слављима у Хрватској је било, а полиција се понашала различито. Дешавало се и да прогледа кроз прсте, али и да прекршајно кажњава домаћине. Тако је, сазнајемо, и са истицањем заставе било које друге државе, чак и југословенске тробојке са петокраком.

Када је реч о Србији, Закон предвиђа да се "грб, односно застава стране државе, могу истицати само уз грб, односно заставу Републике Србије, осим ако потврђеним међународним уговором није друкчије одређено".

На терену, у различитим крајевима наше земље, ситуација је, међутим, шаренолика. Заставе других држава, без заставе Србије, најчешће се могу видети у јужној Србији, Рашкој области и понегде у Војводини. У општинама са већинским албанским живљем, застава Албаније без заставе Србије може се видети на сваком породичном весељу, а њено истицање кулминира 28. новембра када је и Дан албанске заставе. Кажњених због тога је можда и било, али је јавности то остало непознато. Слично је и у Рашкој области. У срединама где су Бошњаци већинско становништво често се на слављима, утакмица и другим манифестацијама могу видети заставе државе Турске и Босне и Херцеговине, а неретко и ратне заставе босанских муслимана из сукоба деведестих. Осим тога, и у Ловћенцу се често може видети истакнута застава Црне Горе без знамења Србије. Није познато да је у Рашкој области или Ловћенцу било ко кажњен.

ЈАЧА И АРАПСКА ЗНАМЕЊА

Албанци и Бошњаци-муслимани у Црној Гори, како сазнајемо, своја знамење користе када и где хоће, и то - некажњено - подсећају Срби у Пљевљима. - На свадбама, утакмицама, политичким промоцијама, маше са чак и заставама Турске и Саудијске Арабије. Истовремено, србска застава не сме бити ни на седишту Србског културног друштва "Патријарх Варнава" у Пљевљима. Град који је Србској православној цркви дао патријарха, остао је без српске заставе коју је уклонила полиција, у држави у којој живи 32 одсто Срба.

ЗАСТАВЕ МАЊИНА У СРБИЈИ

Право истицања националних симбола у Србији имају само мањине које су формирале национални савет. По закону, тај савет предлаже националне симболе, знамења и празнике мањина, а потврђује их Савет Републике Србије за националне мањине. Наглашава се, међутим, да национални симболи и знамења не могу бити идентични симболу и знамењу друге државе. Тако, на пример, Национални савет Мађара има заставу која подсећа на мађарску, али то није застава државе Мађарске.