BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Да ли су грађани Србије за улазак у ЕУ? Опширније: http://rs.sputniknews.com/komentari/20150519/2015415.html#ixzz3aewABE41

20.05.2015. год.


Многа истраживања јавног мњења у последње време излазе са различитим резултатима кад је реч о томе шта грађани мисле о приступању Европској унији. Једни подаци говоре да се чак 59 одсто грађана изјашњава „за“ приступање, као и да се тај тренд не мења, док други показују да то баш и није тако.

Наиме, према подацима „Медиум Галупа“, бројка од 59 одсто је резултат последњег истраживања те организације, које је спроведено у Србији почетком априла ове године и намењено је делегацији ЕУ у Србији.

Према речима директорке истраживања и развоја „Медиум Галупа“ Милане Алексић, однос грађана према ЕУ је стабилан и 47 одсто испитаника рекло је да је њихов став „генерално позитиван“. То показује и чињеница да је у претходном истраживању те организације, које је спроведено најесен, тај став изнео исти проценат грађана.

Међутим, истраживање Нове српске политичке мисли (НСПМ) показује да је тренд подршке грађана уласка у ЕУ у опадању. Уредник НСПМ-а Ђорђе Вукадиновић за Спутњик каже да је према њиховим подацима подршка грађана ЕУ била у новембру прошле године у висини од око 55 одсто, али да је до јануара тај број опао до 50 процената, као и да је до марта интерес грађана за улазак у ЕУ пао чак на 45 одсто.

„Сад је та бројка негде на нивоу од око 42 одсто. Немогуће да се резултати толико разликују од истраживања до истраживања, чак и када се узму у обзир и статистичке грешке, па чак и методологија која је коришћена. Сам тренд је несумњиво био склон ка опадању. Истовремено, сличан проценат испитаника у истим истраживањима исказује подршку према Русији, са одступањем у висини од око 5—10 процената“, поручује Вукадиновић.

Независно од тога, каже Вукадиновић, једно време је та релативно стабилна подршка према уласку у ЕУ била приметна и то на нивоу од око 70 процената грађана, све до тренутка када међународна заједница није поставила услов Србији да призна независност Косова, али и због политике двоструких стандарда Брисела према Београду.

И последње истраживање „Галупа“ указује на то да је чак 41 одсто грађана свестан да без признавања независности Косова нема уласка у ЕУ. Mеђутим, у истом истраживању представљен је податак да је чак 66 одсто испитаника против признавања, а истовремено 59 одсто за улазак Европску унију.

Алексићева то објашњава као амбивалентост грађана Србије по питању уласка у ЕУ. „Свакако они виде ЕУ као начин на који ће доћи до бољег стандарда и самим тим до бољег живота, међутим исто тако велики број грађана страхује од сиромаштва и незапослености управо из истих разлога“, каже она.

Према истраживању „Галупа“, најчешћи разлози које грађани наводе за улазак у ЕУ су економске природе — просперитет — 46 одсто, бољи стандард 38 одсто и боље шансе за запослење 34 одсто, а разлози против су, поред бриге о повећању сиромаштва и лошијег стандарда, експлоатација природних ресурса, притисак међународне заједнице, условљавање, као и губитак националног идентитета.

Kада је реч о донацијама везаним за прошлогодишње поплаве у Србији, истраживање показује да 21 одсто препознаје подршку ЕУ, док 22 одсто препознаје подршку Русије.

Све у свему, јасно је да има још увек доста људи који немају јасан став о том питању.

Према мишљењу Вукадиновића, број ових који јасно знају шта желе и ових који не знају је приближно исти.

„А на страну то што је и интензитет подршке такође у опадању, имајући у виду да су ти који су у одсуству алтернативе и даље за приступање ЕУ све мекши по том питању и све мање убеђени у то опредељење“, сматра Вукадиновић.

Милош Ћурчин,



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Председник Ебрахим Раиси упутио је оштро упозорење западном Јерусалиму


Министар спољних послова Дмитро Кулеба објаснио је да украјински конзолати више неће служити борбеним мушкарцима који бораве у иностранству

Естонски министар унутрашњих послова Лаури Лаанеметс је раније такође предложио да се Руска православна црква означи као терористичка организација


Руски министар одбране Сергеј Шојгу поделио је најновије процене кијевских жртава на бојном пољу

Снаге Москве су ослободиле још неколико насеља у Донбасу, рекао је Сергеј Шојгу


Наводи западног Јерусалима изазвали су егзодус западног новца из важне хуманитарне агенције


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА