Са којим дроном Вучић иде у Тирану

Од односа Срба и Албанаца зависи безбедност читавог региона, па због тога најава сусрета србског и албанског премијера побуђује пажњу како јавности у региону, тако и западних сила које су великим делом заслужне за овај сусрет.

Предстојећа посета премијера Александра Вучића албанском колеги Едију Рами у Тирани по много чему је несвакидашња — не само што је прва званична — већ што је откада је најављена искључиво у сенци многих дешавања која се препричавају месецима.

Запад подржава Албанију, али Србија поступа мудро

Александар Чотрић, председник Одбора за дијаспору Скупштине Србије, каже да је премијер Вучић показао већу државничку мудрост од Едија Раме, који је на својој кући истакао заставу са мапом „Велике Албаније“.

По Чотрићевом мишљењу, Рама за овакве потезе има подршку одређених кругова на Западу, те одатле произилази његова самоувреност да се овако понаша без последица.

„С друге стране, ми морамо да се понашамо мудрије и покушамо да из тих односа извучемо што више. Наш интерес је да се повећа извоз Србије на тржиште Албаније, да се постигну споразуми о градњи значајних путних и железничких праваца и да се побољша положај српске мањине у Албанији“, прецизира Чотрић.

У Албанији данас живи око 30 хиљада Срба, који немају право на службену употребу свог језика, и тамо не постоји ниједан медиј на србском. Њихова имена су насилно албанизована, а у покушају да врате изворна имена сусрећу се са високим таксама и административним препрекама.

Чотрић додаје да су односи између Срба и Албанаца веома значајни с обзиром да су то два најбројнија народа у овом делу Европе и да од њихових односа умногоме зависи безбедност читавог региона.

Ти односи су, подсећа Чотрић, оптерећени многим проблемима, а они и у прошлости нису били посебно добри. Последњи албански државник који је посетио Београд био је Енвер Хоџа који је 1946. године био гост Јосипа Броза Тита. Тито није никада боравио у званичној посети Албанији.

„Због тога што раније није било сусрета, умногоме смо и наследили огромне проблеме, јер је Тито имао добре односе са удаљеним аферичким и азијским земљама, а врло често није имао контакте са земљама у ближем окружењу“, закључује Чотрић.

Балкан балканским народима

Дипломата и бивши амбасадор Србије у Турској Душан Спасојевић подсећа да су односи Албаније са већином балканских земаља у последњем веку били у најмању руку хладни, јер је Албанија увек тражила подршку сила које се нису налазиле на Балкану.

„Стара поставка српске политике — коју су водили и кнез Михаило Обреновић, Илија Гарашанин и Јован Ристић — најбоље стаје у мото: `Балкан балканским народима`. Ова посета је порука Србије да би балкански народи на првом месту требало да се окрену једни другима и пробају да своју будућност траже у међусобној сарадњи, а не негде ван Балкана“, прецизира Спасојевић свој став за Спутњик.

„Независно Косово“ извозник нестабилности

Није непознато, додаје даље Спасојевић, да је концепт „Велике Албаније“ жив и да иза њега стоји већина, што политичке, што интелектуалне елите међу Албанцима.

„Нисам сигуран да ли премијер Рама иде низ длаку тим круговима или и сам верује у тај концепт. Волео бих да је ово прво у питању и да ће му посета премијера Вучића помоћи да се одупре тим ретроградним идејама“, додаје Спасојевић.

Председник Центра за стратешке алтернативе Александар Митић пак сматра да
премијер Вучић не иде у Тирану да постигне историјски успех у србско-албанским односима, јер је свестан тренутне ситуације.

„Посету би требало посматрати у контексту наступајуће посете Александра Вучића Сједињеним Америчким Државама, јер је чињеница да су Американци покровитељи Албанаца. Познато је да је жеља САД-а да односи Београда и Тиране буду на задовољавајућем нивоу, али да Београд — према њима — не би требало превише да инстистира на решавању проблема попут Косова“, тврди Митић за Спутњик.

Последња догађања у Куманову и, како каже Душан Спасојевић, млака и неадекватна реакција највећих западних медијских кућа и западних влада, говори да многи покушавају да прикрију недела која је изазвао пројекат који су они створили.

„Да не буде дилеме, говорим о пројекту независног Косова. Чињеница је да је тај пројекат постао сталан извор нестабилности на Балкану и да је то што су многе земље признале као независно Косово, постало велики извозник нестабилности не само у Сирију, него и у најближе суседство наше јужне покрајине“, закључује Спасојевић.

Ненад Зорић,