Куманово — стратешка тачка за терористе

Демилитаризација ОВК није извршена ни на Косову ни у Македонији. То што западне службе на Косову нису реаговале на време само говори да им је у интересу ово што се десило у Куманову.

Зашто су терористи изабрали баш Куманово као мету напада и има ли разлога за страх да ће се сукоби проширити, будући да је такозвана војска ОВК у Македонији најавилa да 12. маја креће у рат?

Аналитичар Душан Пророковић из Фонда за стратешке културе каже да су Албанци овде само извођачи радова и да су у питању крупнији интереси.

„Куманово је изабрано због геостратегијског становишта као згодно место одакле сукоб може да се пренесе и на југ Србије, а и због близине Косова и Метохије одакле могу добро да се логистички спреме те акције“, каже Пророковић, додaјући да се aлбанска идеја о стварању велике државе реактуализује, али да ће без помоћи спољног фактора и учешћа атлантског блока то остати мртво слово на папиру.

„Чини ми се међутим, да све ово има више везe са ’Турским током‘ и америчким поразом у Украјини, него са самим албанским циљевима у региону. Албанска хомогенизација и процеси унутар албанског друштва више се користе као средство да би се спречио ’Турски ток‘ и да би се у одређеној мери извршио амерички притисак на Европу стварањем нове кризе на Балкану“, каже Пророковић, објашњавајући да је то нови и систематичнији начин контроле ЕУ од стране Америке.

Једно од питања кад је реч о најновијем инциденту у Куманову, а које није до краја рашчишћено, јесте и питање одакле ОВК на овим просторима 2015. године, кад је још 1999. године, потписивањем војно-техничког споразума између СРЈ и НАТО-а, после бомбардовања, једна од главних ставки уговора била управо расформирање ОВК?

И како је уопште могло да дође до овако нечега ако се зна су да НАТО трупе, укључујући и америчке снаге, од Куманова и места инцидента удаљене пар сати лагане вожње?

Србија упозоравала

Како је могуће да западане обавештајне службе нису знале шта се спрема?

„Демилитаризација ОВК није извршена ни на Косову ни у Македонији. То што западне службе на Косову нису реаговале на време само говори да им је у интересу ово што се десило у Куманову. Немогуће је да 70 или 80 наоружаних лица прелази границу између Косова и Македоније и да изврши нападe, практично, у самом центру града, а да се за то није знало“, убеђен је Пророковић.

Ако је веровати медијима, српске безбедносне службе су још шестог маја упозориле на могуће инциденте.

Бивши шеф македонске војне контраобавештајне службе, данас универзитетски професор Владимир Пивоваров каже за Спуњик да је несхватљиво да је македонска служба имала информацију о припреми терористичког акта, коју је пренела и западним службама, а да ништа није предузето.

Он указује и на низ нелогичних момената напада, од избора дела града одакле је терористима тешко да се извуку неопажено, до тога да терористи нису истакли никакав захтев властима.

Напад без циља

„Несвојствено је да овај терористичи напад није имао циљ. Сваки терористички напад мора да га има. Наш председник је рекао да је циљ био да се дестабилизује држава, али тако нешто мора да се поткрепи са много чињеница; како је дошло, зашто, као је урадио то што је урадио“, каже Пивоваров.

Према његовим речима, ова питања, као и мотиве напада треба да утврди истрага.

„Треба истржити да ли је то неко урадио за новац. Ако јесте — ко је наручилац. Или да ли постоји неки други мотив везан за међународне тектонске покрете који се дешавају на Балкану“, каже Пивоваров, објашњавајући то на примеру пројекта стварања „незвисног“ Косова као једнострано предузете изградње државности Косова.

Тај пројекат који су, према његовим речима, наметнутле одређене државе, изазвао је велике поремећаје у примени међународног права.

Идеја „Велике Албаније“ одржава ОВК

„Исти они који су подржавали тај пројекат, кад су се у другим деловима света појавили слични захтеви, то нису одобравали“, закључује он.

Зоран Драгишић са Факултета за безбедност сматра да Куманово није изабрала терористичка организација, већ да су македонске снаге безбедности предузеле иницијативу и неутралисале их, јер је њихова идеја била извођење ширих терористичких акција на територији Македоније, а не напад на Куманово.

„Ово је био логичан потез македонске полиције, јер би било много теже да се бори са њима да се она распршила по читавој Македонији“, сматра Драгишић.

Објашњавајући одакле „ОВК поново у акцији“, Драгишић каже да су оне наставиле да „живе“ и после такозваног расформирања, напомињући да се ту већ укључила и друга генерација, с обзиром на то да је, како каже, првобитна постава већ у „одређеним годинама“.

„Многи ветерани ОВК су већ доста стари да би сами учествовали у акцијама, али су као инструктори и даље ту пристуни. Идеолошка матрица — идеја о стварању ’Велике Албаније‘ је и даље жива, тако да се ОВК просто и није могла расформирати, јер њена платформа је идеологија која у овом тренутку представља опсност по цео регион“, каже Драгишић.

После оружаних сукоба македонских снага безбедност и терориста, ситуација у Куманову се смирује, али се и даље осећа напетост. У насељу Диво где су се водили окршаји остале су порушене куће и изрешетани зидови. Град су напустиле специјалне јединице, али су и даље присутни припадници полиције са панцирима и наоружани дугим цевима. Према званичним подацима, у терористичком нападу у Куманову погинуло је осам полицајаца и 14 терориста, а како је саопштено, у питању су Албанци са Косова који фигурирају као оснивачи паравојних структура.

Међу ухапшним вођама терориста су и бивши телохранитељи Рамуша Харадинаја и Алија Ахметија, албанских политичара са Косова и из Македоније.

Бранкица Ристић,