Репортажа из Доњецка

Уредник портала "Восток.рс", првог медија из Србије који је на позив Владе Доњецке Народне Републике и Europabjektiv.com недавно боравио у рату окованом Донбасу, за Пресс отворено говори о моралу војске и животу народа у ДНР, зашто тврде да се боре против фашиста, колико је тамо србских ратника, какве монструозне злочине чине пољски добровољци, одакле стиже једина званична хуманитарна помоћ...

- Морал народа и армије Доњецка, који је град величине Београда, доста је виши од противничког. О томе говори чињеница да нису имали мобилизацију, нити их је ико терао да ратују. То раде добровољно. Спонтано су узели оружје у шаке да се одбране, па као што је од ЈНА настала Војска Републике Српске, тако је из украјинске војске изникла Народна војска ДНР - објашњава Савићевић и додаје да, у односу на овдашњи верско-грађански рат, сукоб у Доњецку нема везе са религијом.

- У Народној војсци ДНР нема тих подела. На пример, нас новинаре су чували Чечени муслимани који се са православцима и католицима једнако боре против кијевског режима као што, с друге стране, у украјинској војсци има свих конфесија. Дакле, то је, пре свега, политички и "увезени" рат - истиче Вања, који је од 22. до 29. марта био део прве званичне и организоване посете иностраних новинара Донбасу на позив Александра Кофмана, министра спољних послова ДНР.

Он напомиње да народ и власт у Доњецку тренутно не размишљају о евентуалној аутономији у Украјини, проглашењу самосталности или припајању Русији.

- Они се бране и не иду напред. Размишљају само о престанку рата и слободи, а после ће видети шта и како даље. Заправо, сви желе мир и да зауставе фашисте. А када кажу - фашисти, они то стварно мисле. Знају какве су злочине према њима урадиле власти у Кијеву и њихова војска јер тамо ратује неколико батаљона који се понашају као прави фашисти и носе нацистичке ознаке - каже наш саговорник, кога су посебно потресле и приватне фотографије бораца ДНР након што су тзв. Робовласници упали у једно село у околини Доњецка, силовали жене, па после сав живаљ хладнокрвно поубијали.

- Још теже је било слушати жену-снајперисту која је гледала како пољски добровољци прво силују девојку, онда је "овере", вежу за два транспортера и рашчерече. Причала је и плакала. Рекла је да их није могла зауставити и да је ликвидирала десеторицу... - преноси овај новинар.

Он наводи да је "србско-хусарски пук" одавно расформиран и да се на страни ДНР, према тада доступним информацијама, борило десетак србских добровољаца.

- Уз Дејана Берића и Дејана Вујића, које сам лично упознао, постоји и један борац из Републике Српске, али ко је и шта је, нисмо сазнали - открива Савићевић и истиче да је и тада у Доњецку било ратних дејстава, посебно на локалном аеродрому.

Нема панике

- Због учесталих гранатирања људи живе у подрумима. И даље постоји полицијски час, али људи настоје да живе нормално. Жене гурају колица са бебама, општинари крече ограде, умивају грађевине, поткресују стабла... Људи су јако скромни и солидарни. За све време које сам тамо провео нисам видео панику. Истина, платни промет не функционише, па се зараде, пензије и социјална давања не примају. Користи се само готовина, али не евро или долар, већ украјинска гривна, што је занимљиво. Званични извор прихода Доњецка је угаљ, а многи држе козе и овце - каже Вања и наглашава да жене са децом, пензионери, рањеници и избеглице три пута месечно примају хуманитарну помоћ која стиже из Русије.

- Иако болници, која је пуна рањеника, увек фали лекова и медицинског материјала, до сада у томе и у храни није било никакве званичне помоћи од Запада, Европске уније, УНХЦР-а, Црвеног крста... Управо је артиљеријском ватром оштећени стадион Шахтјора, "Донбас арена", где су играни мечеви Европског првенства у фудбалу 2012. године, сада депо хуманитарне помоћи - истиче он и каже да струје и воде у Доњецку има осим када украјинске снаге гранатирају електро и водоводну мрежу, па буде прекида у снабдевању.

- Ради мали број трговачких објеката, али је ипак могуће купити најосновније намирнице. Неки се боре да преживе држећи мале уличне штандове, а шверц су решили тако што су једну колону профитера који су мажњавали све и свашта "поклопили" артиљеријском ватром. То је била јасна порука власти ДНР - каже Савићевић.

У граду забрањене дуге цеви

Савићевић каже да је у граду забрањено ношење дугих цеви, а нема ни конзумирања алкохола, што се посебно односи на службена и униформисана лица.

- Та дисциплина је, рецимо, нама фалила у протеклом рату... Иначе, где год смо рекли да смо Срби, код мештана и војске би одмах спласнула тензија и сви су били доста отворенији. Они знају за историјску блискост наших народа и Србију, а за Републику Српску неко зна, неко не зна. Највише знају локални депутати - завршава Савићевић.

Бојан Речевић