Алергије - епидемија 21. века

Готово свако дете рођено у Европи има неки облик алергије, а према прогнозама стручњака, 2021. године алергије дисајних путева прете да постану водећи узрочник обољевања у свету.

Ако вам уживање у пролећном сунцу и топлим данима квари непрестано кијање, свраб очију, секреција из носа и други непријатни симптоми, највероватније није реч о обичној прехлади, већ о алергијској реакцији.

Алерголог др Рајица Стошовић са Клинике за алергологију и имунологију КЦС, за Спутњик објашњава како препознати симптоме алергија дисајних путева и како се са њима борити.

Осетљивост на алергене који се појављују у сезони пролећа, манифестује се, пре свега, на дисајним путевима. Ове болести су последњих деценија, а нарочито последњих година, јако учестале, а њихов број је сваког дана у порасту.

Такође, оне имају огроман, како медицински, тако и социјални и економски значај, јер представљају оргоман друштвени проблем, каже др Стошовић.

Број алергија је у последње три деценије утростручен, па данас имамо праву епидемију и оне су постале болест 21. века, упозорава др Стошовић.

Скоро свако дете рођено у Европи има неки облик алергије, а прогнозе говоре да ће 2021. године, алергије дисајних путева бити водећи узрочник обољевања у свету и представљати најучесталије хроничне незаразне болести, испред данас водећих коронарних болести.

Како их препознати?



Карактеристични, први сиптоми алергија дисајних путева су свраб и пецкање у очима, сузење очију, кијање у серији, обилна воденаста секреција из носа, свраб и запушеност носа, свраб у грлу, ушима или по телу. Неки људи поред свега тога имају и стезање у грудима, осећај недостатка ваздуха, сув кашаљ, па чак и нападе гушења, објашњава наш саговрник.

Ове тегобе појављују се изненада, у одређеном делу године, па људи који знају да имају проблем са алергијама ове сиптоме добро познају и лако разликују од прехладе. На жалост, све је више људи који никада раније нису били алергични, али почињу да испољавају ове симптоме као последицу алергије на неки од спољних фактора.

Квалитет живота људи које мучи ово обољење је у великој мери нарушен. Непријатни симтоми ометају их у свакодневним активностима, често узрокују малаксалост и поспаност, смањују концентрацију за обављање свакодневних и радних задатака. Код деце која су алергична често се јавља немогућност да нормално уче, прате наставу или да уживају у игри.

Алерголошким испитивањима потврђује се алергијска природа ових симптома. Реч је о детектовању осетљивости на неке од алергена путем крви, односно ин витро тестовима, као и ин виво тестовима, односно пробама на кожи пацијената. На основу клиничке слике и позитивних тестова који потврђују алергијску природу болести, уводи се одговарајућа терапија.

Алергије дисајних путева обухватају алергијски коњуктивитис, алергијски ринитис и алергијиску бронхијалну астму. Подједнако угрожавају готово читаву популацију, односно њихова учесталост је скоро једнако заступљена у свим старосним групама.

Главни узрочници — генетика, начин живота и окружење

Узорчници алергијских реакција најчешће потичу од биљака, јер се поленов прах преноси ваздухом, па се алергијске реакције крајем априла учестало јављају.

Такође, особе које у неком тренутку свог живота испољавају алергијску реакцију, за то највероватније имају неку наследну предиспозицију.

Пракса међутим показује да велики број пацијената има симптоме алергије дисајних путева, иако нема никога у породици или међу ближим сродницима који имају ту врсту проблема, каже др Стошовић.

Код њих се склоност ка обољевању јавила као последица начина живота и фактора околине.

„У породицама је данас све мање деце и све је мање извора бактеријских инфекција у дечјем узрасту. У лечењу је присутно све више антибиотика, услови становања су готово стерилни, па немогућност организма да се сусретне и прокужи бактеријама у том узрасном добу, заправо даје предиспозицију да наш имуни систем неадекватно реагује на спољне факторе и да услови настанак алергија“, истиче др Стошовић.

У окружењу је присутан све већи броја загађивача — дима, смога, прашине, као и полена који спадају у највеће глобалне аерозагађиваче, што представља фактор ризика за настанак алергија. Живот у урбаним условима, специфичан квалитет воде и хране коју уносимо, такође у великој мери доприноси настанку алергија, каже наш саговорник.

Борба против алергија — од лекова до промене навика

Крајем 20. века на овом проблему радио је велики број истраживача и научника, па се данас говори о три глобалне стратегије за борбу против алергија.

Прва, превентивна мера је предупређивање контакта са узрочницима њиховог настанка.

„У сезони када је висока концентрација полена у ваздуху, особе које су алергичне у природу треба да излазе под терапијом, а по повратку полен треба уклонити туширањем и прањем одеће. Клима уређаји у стану, аутомобилу или пословном простору треба да садрже филтер за полен, а просторије треба проветравати касно поподне и ноћу, када концентрација полена није висока“, поручује др Стошовић.

Јаки алергени такође могу бити и кућна прашина, гриње и кућни љубимци, па их уклањањем вунених прекривача, итисона и тепиха треба елиминисати из простора у којем боравимо.

Међутим, модерна борба против алергија заснива се на савременој фармаколошкој терапији, коју одређује специјалиста — алерголог, након постављене дијагнозе, каже др Стошовић.

Трећа глобална стратегија у борби са алергијама је имунотерапија, односно примена вакцина које не само да отклањају симптоме, већ и узрок алергија, приморавајући организам да стиче толеранцију на алергене који изазивају болест.

Др Стошовић каже да на тај начин имамо могућност трајног излечења и истовремено смањујемо потребу за лековима.

Имунотерапија се, са великим успехом, може применити већ код деце од 5 година, док је горња граница за њену примену 65 година.

Данас се комбинују све три стратегије и увелико се постижу значајни резултати, па се квалитет живота болесника, који је у великој мери нарушен овом болешћу, значајно побољшава, каже наш саговорник.

Захваљујући овим мерама, последњих година готово да је промењен карактер алергија дисајних путева, оне су стављене под контролу, а њихов ток је промењен.

„То на жалост још увек није довољно, али јесте велики напредак у сагледавању могућности да се изборимо са овом пошасти 21. века“, закључује др Стошовић.

Сандра черин,