BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Србин узима Сунцу меру

27.04.2015. год.
Др Милан Максимовић, водећи научник великог европског космичког пројекта "Солар орбитер": Светска наука добиће одговоре о процесима на Сунчевој површини, настајању Сунчевог ветра...


Када се у октобру 2018. са лансирне рампе космодрома у Кејп Канаверелу одлепи "Насина" ракета "Делта" и у васиону понесе аутоматску међупланетарну станицу "Солар орбитер", очи светске науке биће упрте и у проф. др Милана Максимовића!



Овај Србин, пореклом из Тополе, један од водећих светских научника за истраживање Сунчеве короне, Сунчевог ветра и физике космичке плазме, учествовао је у конструисању најсложенијег инструмента за "узимање мере" Земљиној звезди - космичке сонде Еврoпске свемирске агенције која ће се приближити Сунцу ближе него иједна летелица са Земље до сада.

Овај пројекат, како у ексклузивном разговору за "Новости" каже др Максимовић, треба светској науци да пружи податке о процесима на Сунчевој површини, настајању Сунчевог ветра и његовом простирању кроз међупланетну средину.

Сонда ће бити прва космичка мисија која ће направити снимке Сунчеве површине и короне са овако блиске удаљености. Она ће детаљно проучавати како у корони настаје Сунчев ветар и на који начин убрзава на путу до орбитера, а инструментом RPW чији је Максимовић главни истраживач, обављаће се мерења плазмених и радио-таласа.

Како ће у пракси изгледати ова јединствена космичка мисија?

- Солар орбитер имаће масу од 1.800 килограма, а у себи ће носити научну опрему тешку 190 килограма. Предвиђено је да летелица у васиони ради између седам и десет година док око 150 дана треба да проведе у висини планете Меркур где ће прикупљати податке са Сунца. Он ће у космичкој области коју називамо Сунчевом хелиосфером помоћи да разумемо узрочно-последичне везе између Сунца и хелиосфере, што је од фундаменталног значаја за изналажење одговора на једно од најважнијих научних питања - како ради Сунчев систем?

 

Технологија орбитера је нешто најнапредније што модерна наука има. Решено је много проблема, али их је и остало да се решавају

- Главнина проблема била је везана за високу температуру. С обзиром на то да се сонда приближава Сунцу на једну трећину астрономске јединице (мера астрономске јединице је 150 милиона километара - што је растојање од наше планете до наше звезде), она добија огромну количину енергије. Зато је било потребно заштити летелицу и инструменте у њој термичким штитом који ће јој обезбедити одржавање стабилне температуре. Тај термички штит је произведен и тестиран у фабрици "Ербас одбрана и космос" у Енглеској и чини се да исправно функционише. Један од проблема које треба решити односи се на електричне антене инструмента RPW о коме ја бринем.

Ваш уређај RPW у сонди је кључни за плазмене и радио-таласе за мерења која ће обавити орбитер. Да ли сте и пре њега сте учествовали у изградњи, конструкцији и експлоатацији космичке опреме?

- Имао сам срећу да радим у више свемирских пројеката намењених проучавању космичке плазме и Сунца. Био сам коистраживач у експериментима Staff и EFW у мисији Cluster Европске свемирске агенције, затим у мисији Demeter (CNES) и кинеском експерименту "Двострука сонда". Тренутно сам главни истраживач за инструмент Swaves у мисији Stereo (NASA) која је лансирана 2006.

 

О КОСМИЧКОЈ ПЛАЗМИ И У БЕОГРАДУ
Максимовић, ма колико да припада читавом човечанству, ипак мало више припада нама. Код њега, на Париској опсервaторији, уче најдаровитији млади србски истраживачи.Истраживачи из његове групе који раде и за Европску свемирску агенцију (ESA) и Националну агенцију за свемир и астронаутику (НАСA), редовно сарађују са научним саветником др Душаном Јовановићем из београдског Института за физику. Заједничка је жеља да се у Београду формира група научника која би се бавила физиком космичке плазме и физиком Сунца. Другим речима, поред Сунчевог ветра овај човек хвата и ветар у једра србској науци.

 

Како гледате на српску науку данас?

 

- Универзитетски систем образовања у Србији је врло добар. О томе говори велики број студената и истраживача који сваке године одлази у иностранство како би наставили да уче или да се прикључе неком истраживачком тиму. Када стекну знање и искуство они остају тамо јер не постоје србски национални ресурси из којих би се обезбедили услови да раде и зараде у Србији. Истраживачима у Србији Влада треба да обезбеди ресурсе да раде и да зараде, а то се може учинити и тако што ће се побољшати сарадња са другим земљама. Србија има право на европске субвенције за науку. Мора да их тражи и да предлаже пројекте.

Имате ли поруку за научнике млађе генерације?

- Нека имају на памети да повратком у Србију после неколико завршних година на студијама и у лабораторијама у иностранству, доприносе развоју и науке и привреде своје земље. Тако помажу и млађим колегама преносећи им знање. Наравно, држава је та која својим ресурсима мора да помогне тим људима да буду патриоте а не "камиказе".

Тим научника приликом конструисања сложеног инструмента


КОРЕНИ КОД ТОПОЛЕ

* Максимовић је рођен у Паризу 1968. Његови родитељи су годину дана раније пристигли у Француску из Страгара код Тополе, баш оданде где се налази Маузолеј Карађорђевића. Србски му је матерњи језик, а за то је захвалан бака Рајни. Целокупно школовање завршио је на француском.

*
 Фундаменталну физику завршио је на париском универзитету Дидро, док је на Париској опсерваторији у лабораторији LESIA (Лабораторија за свемирска истраживања и астрофизичке инструменте) одбранио докторску дисертацију на тему "Спектроскопија термалног шума и егзоферски модели Сунчевог ветра".

*
 Уследиле су постдокторске студије у CNES (Национални центар за свемирска истраживања), а затим и рад у Европској свемирској агенцији (ESA)...

Драган Вујичић,



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА