БРИКС на прагу нове технолошке епохе

У Русији, која је 1. априла преузела штафету председавања међудржавним удружењем БРИКС, већ дан касније активно је настављено теоријско и научно осмишљавање основа за даљу сарадњу.

У Руском институту за стратешка истраживња у Москви одржана је конференција под називом „Економска сарадња земаља БРИКС као основа вишеполарног света“.

Реформа међународног финансијског система

Представници државних законодавних и извршних органа власти Руске Федерације, привредне коморе, амбасаде Бразила, Кине и Индије (чланова БРИКС-а), као и бројни научници, разматрали су могућност продубљивања интеграционих процеса у оквиру Асоцијације, са акцентом на економски и финансијски аспект.

Поред свима познатих финансијских пројеката у оквиру БРИКС-а, као што је Развојна банка, истакнути су још неки важни моменти о којима се до сада мало говорило у јавности.

Један од њих је реформа међународног финансијског система у оквиру такозваних сеулских договора.

Лидери Г-20 договорили су 2010. године у Сеулу да се квоте ММФ-а ревидирају у корист земаља у развоју. Квота државе-чланице одређује максималну висину њене финансијске обавезе према ММФ-у и број гласова који јој припада. Такође, утиче на дуступност финансирања дате земље од стране ММФ-а.

Сергеј Сторчак, заменик Министра финансија Руске Федерације, подвукао је важност инсистирања на реализацији „сеулских договора“:

„Добро је позната околност да ови договори још не могу да буду доведени до краја, због неспособности главног акционара ММФ-а, САД, да реше своје унутарполитичке проблеме и договоре се конкретно. У много мањој мери позната је друга околност, тачније то да земље БРИКС не допуштају да се ова реформа заустави путем укидања ’сеулских договора‘. Управо овде су земље-чланице БРИКС иступиле јединствено и одлучно, без обзира на велики број поборника друге опције“, рекао је Сторчак.

Како је нагласио, док договори из Сеула не буду реализовани у потпуности, министри финансија земаља БРИКС тесно сарађују на другом важном пројекту, такозваном Новом споразуму о зајмовима.

Овај механизам је неопходан како би ММФ имао довољно ресурса за кредитирање оних земаља које се обраћају фонду за подршку.

Прелаз на нови технолошки систем

Земље БРИКС не уједињују се против неког другог субјекта међународног живота, „ни против САД, ни против ЕУ“, нагласио је Андреј Климов, заменик председника Комитета Савета федерације Русије за међународне послове.

Земље БРИКС се уједињују ради достизања оних интереса које прокламују њихови лидери за време самита.

„Против нас се већ данас очигледно стварају коалиције. Ту постоји још једна специфичност: наша држава се не меша у њихове унутрашње ствари. Никада нисмо саветовали како да се гради политички систем САД или Белгије, на пример“, напомиње Климов и додаје:

„Али, савете како да градимо политички систем у Русији добијамо 24 сата дневно. Затим, ако не пратимо те савете, нама се праве проблеми у вези са платним системом, доступом новим технологијама, радом наших компанија… Овде ми се чини да земље БРИКС треба да израде некакве ’противотрове‘. Зато што оно што се предузима против нас, може да буде окренуто против било кога од наших чланова“.

Тешкоће са којима се суочава данашња светска економија за Сергеја Глазјева, академика Руске академије наука и саветника руског председника, закономерне су са тачке гледишта цикличности економског развоја.

Он сматра да је на помолу прелаз на нови технолошки систем.

„Овакви моменти у историји увек су пружали нове развојне могућности, али су изазивали и структурну кризу у водећим земљама. Нови систем је такав да пружа могућност земљама БРИКС нови технолошки пробој, док водеће земље осећају тешкоће са нагомилавањем капитала и застарелим технологијама“, сматра Глазјев.

Ново језгро глобалног развоја

Земље БРИКС реализују могућности инвестирања у оне секторе привреде који захтевају примену научних достигнућа. Данас се центар глобалног економског развоја премешта из САД и ЕУ у југоисточну Азију, и земље БРИКС имају објективну могућност да формирају ново језгро глобалног развоја.

Међутим, економски и финансијски аспект сарадње у оквиру групе БРИКС није ни из далека једина област где чланице могу једне другима да пруже снажну подршку.

Како сматра домаћин конференције, директор Руског института за стратешка истраживања Леонид Рештењиков, украјинска криза показује да група БРИКС постаје поуздан ослонац за Русију на међународној сцени.

Партнери из петорке заузели су према Русији чак лојалнији став од неких њених најближих савезника из редова земаља Евроазијског економског савеза.