Камеронов фонд: И Србији паре за борбу против руског утицаја Опширније: http://rs.sputniknews.com/evropa/20150320/781339.html#ixzz3Ux3PbNJZ

Британски премијер је предложио да се формира фонд за јачање институција у источноевропским државама, међу којима су Србија, БиХ, Молдавија и Грузија.

Британски премијер Дејвид Камерон иде стопама Маргарет Тачер у покретању кампање у јеку страховања од новог хладног рата да се ојачају бивше комунистичке државе. Камерон је на самиту ЕУ у Бриселу објавио намеру да се супротстави утицају руског председника Владимира Путина у источноевропским земљама.

Камерон је предложио да се формира Фонд за добро управљање за јачање демократских институција у источноевропским државама, а за који би се издвојило 29,5 милиона фунти.

Пет милиона фунти (око 7,3 милиона долара) већ се користи за подршку демократским институцијама у Украјини, а троструко више биће упућено за финансирање програма у Молдавији, Грузији, Босни и Херцеговини и Србији.

Камеронова иницијатива је инспирисана Ноу-хау фондом Маргарет Тачер који је настао после пада Берлинског зида како би се помогло Пољској и другим државама совјетског блока да пређу на демократију и слободнотржиштни капитализам.

„Дугорочни интерес за Британију је постојање јаких и стабилних држава на граници источне Европе“, рекао је један британски званичник и додао да је то „дугорочна инвестиција да се спречи нова Украјина“.

План ће у прво време бити концентрисан на Грузију, Молдавију, Србију Босни и Херцеговину уз даљу помоћ Украјини.

The UK pays €21million for a "good governance fund" to build EU-type institutions in Georgia, Moldova Ukraine Bosnia & Serbia.

— Iain Mckie (@Iainmckie_UKIP) March 20, 2015

Званичници кажу да ће фонд бити коришћен да би се пружала техничка помоћ у широком луку области укључујући борбу против корупције, реформисање полиције и правосуђа, модернизацију банака и пореску реформу.

„То су темељи демократије, јаке институције које народу неке земље показују да о њима брину, да не могу бити, застрашивањем или порукама из других земаља, натерани на нешто друкчије“, објаснио је један функционер.

Пренели смо овим земљама, додао је он, да желимо да их подржимо у периоду транзиције ка демократији —„ а то не треба да буду само речи“.

Нема гаранције једногласне подршке доданим санкцијама.

Камерон је стигао у Брисел с јасном поруком да не треба ублажавати санкције ЕУ против Русије док не буде потпуно јасно да Мински споразум није спроведен.

О продужењу санкција биће поново речи у јулу, а није јасно да ли постоји једногласна подршка свих 28 чланица ЕУ за то. Британски званичници, међутим, тврде да санкције остају важно „стратешко оружје“ — док се истовремено с ниподаштавањем односе према предлогу председника Европске комисије Жан-Клода Јункера о потреби формирања „европске војске“.

Ево шта је изјавио један британски функционер:

„Прича се о тежњама ка стварању европске војске. Не треба да се заносимо фантазијама кад имамо поуздано стратешко оружје у виду економских санкција. Треба да се концентришемо на то како да их искористимо.“