"НАТО без конфронтације са било ким" би био изум као лозовача без лозе

У контексту полемике око тога да ли је Русија заиста понудила Црној Гори неколико милијарди долара за услужно коришћење морских лука на Јадрану, црногорски министар спољних послова Игор Лукшић је између осталог изјавио да Црна Гора "чланство у НАТО не посматра као конфронтацију са било ким", што значи да је следећа Нобелова награда за мир вероватно већ на путу за Подгорицу, ако се покаже да постоји "бесконфликтно чланство" у "бесконфликтном НАТО пакту", али чињенице говоре да то баш и није могуће.

О томе сведоче бројни поступци и најновије изјаве релевантних западних званичника, од којих би у првом реду требало издвојити позив Викторије Нуланд из самог врха америчког Стејт департмента, у коме је она пре неколико дана саопштила да је циљ НАТО савеза да плашењем заустави противнике, при чему је у тој улози очигледно видела Русију, те додала да у случају да им не успе ни заплашивање руског медведа, НАТО мора бити по њеним речима спреман. Штавише, Нуландова је одмах затим појаснила шта је при том имала у виду, казавши да Северноатлантска алијанса "треба што је пре могуће да створи командне центре у земаља које се налазе на линији фронта", из чега проистиче недвосмислени закључак да у визури кључних америчких званичника постоје сви елементи ратног сукоба. Ту су дакле, по њеном виђењу, и наводни агресор, и конфликт, и линија фронта којој НАТО треба приступити.

Осим тога, и недавна оцена руског министра спољних послова Сергеја Лаврова такође на најдиректнији начин доводи у питање логичку основаност изјаве да "Црна Гора не посматра чланство у НАТО као конфронтацију са било ким". Наиме, Лавров је буквално устврдио нешто сасвим другачије, односно баш да је "НАТО изабрао пут конфронтације са Русијом и показао да на Западу и даље преовладава менталитет Хладног рата". А то нас поново упућује на исти закључак да се чланство у том војном савезу тешко може посматрати као учешће у рекреативној гимнастици, где се развија дух и тело, а противници и сукоби не постоје.

И напослетку, ваљало би се осврнути и на позив читавом Западу ког је упутио времешни, али још увек врло утицајни Збигњев Бжежински, сива еминенција америчке спољне политике, у коме је скренуо пажњу да НАТО пакт треба да се мобилише због претње коју је он наводно препознао у Русији и њеним лидеру, при чему је додао да Запад мора нешто да учини, а потом је изнео и сасвим прецизан предлог који је дословно гласио: "Предлажем да се унапред позиционирају трупе".

Наравно, чак и ако би се Црна Гора уистину нашла у том северноатлантском друштву, тешко је прогнозирати да ли би баш њене трупе биле позициониране на првој линији фронта, како то превентивно предлаже Бжежински и конкретно најављује Нуландова, али барем не би остало пуно сумњи у потпуну илузорност очекивања да је "чланство у НАТО лишено конфронтације са било ким", како рече Лукшић, јер то би онда вероватно представљало највећи алхемијски патент, одмах после изума лозове ракије без винове лозе.

Ратко Паић,