Грабар Китаровић од УН тражи хитну пресуду за Шешеља

ЗАГРЕБ – Новоизабрана хрватска председница Колинда Грабар Китаровић је од генералног секретара Уједињених нација Бан Ки Муна затражила да предузме све кораке како би обезбедио да се Војислав Шешељ врати у притвор Међународног суда у Хагу и да се што пре донесе пресуда у његовом случају.

„Пуштање Шешеља поткопава сврху због које је Савет безбедности основало Међународни кривични суд за бившу Југославију. Зато тражим од Вас да предузмете све потребне кораке како би се осигурало да се Шешељ врати у притвор ICTY-ја све док не буде испуњавао услове за привремено пуштање које сви други затвореници ICTY-ја морају да испуне”, наводи се у писму Грабар Китаровић Бан Ки Муну, које је данас агенцији Хина доставио њен изборни штаб.

„Из разлога који нису сасвим јасни”, како каже Грабар Китаровић, ICTY је у новембру 2014. пустио на привремену слободу Шешеља „из хуманитарних разлога” због „погоршања здравственог стања” и затражило да се врати у Србију.

Међутим, ICTY му за привремено пуштање на слободу није одредио услове који су уобичајени, каже Грабар Китаровић.

Она тако помиње да се од „Шешеља није тражило да се уздржи од јавних иступа или ангажмана у политичком животу док је на привременој слободи”, као и да се Шешељ „није морао обавезати да ће се вратити у ICTY када то од њега буде тражио суд”.

Изражавајући „дубоку забринутост”, Грабар Китаровић наглашава да жртве заслужују да се Шешељ врати у притворску јединицу ICTY-ја и да се што пре донесе пресуда, преноси Хина.

„Љубазно Вас молим да предузмете све мере које су вам на располагању да се испуне оба циља, укључујући и сазивање седнице Савета безбедности око овог важног питања”, каже новоизабрана хрватска предсједница, која ће на ту дужност званично ступити 19. фебруара.

Шешељ је оптужен 2003., суђење је завршило 2010, али досад није донесена пресуда, подсећа хрватска агенција.

„По свим објективним стандардима, ово кашњење је неупитно неуспјех ICTY-ја. Жртве заслужују боље. Тужитељство ICTY-ја казало је да пресуда неће бити донесена прије краја 2015.„, каже Грабар Китаровић.

Наводећи да је једно од објашњења за тако велико кашњење количина времена потребна да се испише пресуда, новоизабрана председница Хрватске сматра да би прво требало „без одлагања” донети усмену пресуду, а тек накнадно њено образложење.

„Кључно је да ICTY донесе пресуду у случају што је пре могуће, како Шешељ својом смрћу не би избегао пресуду, као што је био случај са Слободаном Милошевићем. Зато тражим од Вас и Савета безбедности да инсистирате да Судско веће донесе усмену пресуду без одлагања у случају Шешељ, а затим да објави образложење”, рекла је Грабар Китаровић.

„Ако ICTY заузме овај приступ, Шешељ би могао да се суочи са пресудом Судског већа већ у јуну, а суд би имао довољно времена да објави писано мишљење које ће појаснити пресуду”, поручила је она Бан Ки Муну.

„Све жртве заслужују да чују пресуду која ће осудити Шешељево злочиначко понашање, као што заслужује и читава међународна заједница. Верујем да ћете Ви и Савет безбедности учинити све што је у вашој моћи да би осигурали да дан Шешељеве пресуде стигне што пре”, наглашава Грабар Китаровић.

Она такође у писму каже да јој је било драго када је Тужилаштво недавно затражило да се Шешеља врати у Хаг, али и да је била разочарана када је Судско веће одбило тај захтев, што је омогућило Шешељу да остане на слободи.

Тужилаштво Хашког трибунала је почетком децембра затражило да Шешељ буде враћен у притвор јер његово понашање на слободи подрива темеље одлуке о његовом привременом пуштању, али је Судско веће ICTY-ја одбило захтев тужилаштва.

Шешељ је 12. новембра одлуком Судског већа привремено ослобођен из притворске јединице у Шевенингену због здравствених разлога, а у притвору је, без изрицања пресуде, провео готово 12 година.

----------------------------------

Љајић: Захтев Грабар Китаровић компликује односе две земље

БЕОГРАД – Захтев хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић генералном секретару Уједињених нација да предузме кораке како би се председник СРС Војислав Шешељ вратио у притвор представља брутално мешање политике у рад Хашког трибунала и само компликује односе Србије и Хрватске.

Потпредседник Владе и председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић оценио је у изјави Танјугу да лидер радикала, и после избора у Хрватској, „нажалост” остаје предмет унтурашњо-политичке дебате у тој земљи, истакавши да ни Србија, од које је тражено да се огради од Шешељевих изјава, нити генерални секретар УН нису адреса за такве поруке.

„И једна и друга су погрешне адресе, што само уверава да ово нема везе ни са правом ни са политиком, већ само са маркетингом. Свако зна да Бан Ки Мун о томе не одлучује, а још мање Србија. Нас апсолутно нико ништа није питао. Једина права адреса за њихове захтеве јесте судско веће Хашког трибунала које је доносило све ове одлуке”, рекао је Љајић.

Нагласивши да нико не може да објасни зашто се толика важност и значај придаје изјавама председника „једне ванпарламентарне странке” Љајић је поновио да Србија жели најбоље односе са Хрватском и да овакве изјаве не иду у прилог томе.

„Ово што се сада ради није корак у добром правцу. Ми желимо нормализацију наших односа и нисмо учинили ниједан корак да се они погоршају”, рекао је Љајић.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да је захтев председнице Хрватске чисто политичка провокација чији је циљ да се Грабар Китаровић у хрватској јавности представи као „правоверна”, додавши да тај захтев не би требало да утиче на одлуку суда нити брзину судског поступка.

„Није најјасније зашто је Шешељ поново у епицентру пажње у Хрватској, јер тај поступак иде својим током. Он није ослобођен, већ чека пресуду. Вероватно у Хрватској нестрпљење изазива чињеница да је Шешељ веома болестан и да није искључен сценарио као у случају Слободана Милошевића, који је преминуо пре изрицања пресуде, због чега тим ургенцијама желе да предупреде такав исход”, сматра Вук Станковић.

Према његовим речима захтев председнице Хрватске генералном секретару УН представља брутално мешање политике у независност судства, додавши да не верује да ће Бан Ки Мун тај захтев „узети за озбиљно”.

„То је веома некоректан дипломатски гест, али нисам очекивао другачији став од десно оријентисане председнице. Он, ионако захлађене односе две земље, чини још хладнијим и ствара још једну дистанцу између србског и хрватског народа”, закључио је Вук Станковић.