Губитком војне надмоћи САД, долар ће изгубити моћ

Неуспешна политика САД на Блиском Истоку у контексту регионалних снага које се рађају и пада економске легитимности долара као светске резервне валуте могу да доведу до заласка америчке хегемоније, пише економиста аналитичког центра Краљевски институт Елкано Мигел Иглесијас за лист Ел Паис.

Реалност је таква, пише Иглесијас, да се позиција долара налази на силазној путањи. То ислуструју цифре – у последњој деценији присуство долара у резервама централних банака у читавом свету смањило се. Тако је 2014. Године обим глобалних доларских резерви пао испод психолошке границе од 60%, што је најгори показатељ од 90-их година. У моменту када је моћ САД достигла врхунац, резерве америчке валуте су премашивале 70% светских резерви.

Разуме се, постојали су у историји и мементи када је политички ауторитет САД премашивао ауторитет долара, који је био „први међу једнаким“ валутама, зато актуални пад није јединствен, мада он одражава структурне проблеме темеља на којем долар почива. Према мишљењу Иглесијаса, америчка валута, као и сваки други монетарни систем, заснован је на легитимности њеног еминента. Другим речима, институција која емитује новац треба да поседује довољну снагу како би осигурала његово даље коришћење, и монопол на примену насиља.

САД су искористиле свој монопол на насиље (као светски полицајац) као легитимну основу (сматрале су себе водећом нацијом) за почетак рата у Ираку, као и за време глобалне економске кризе 2008. године, пише шпански економиста. Неуспех војне кампање у Ираку поред колапска финансијског система нанео је снажан ударац по два фундаментална принципа хегемоније америчке валуте. Актуална политика Вашингтона на Блиском Истоку такође се претвара у невољу и нестабилност у региону, доводећи под велику сумњу право САД да осигуравају коришћење долара помоћу статуса светског полицајца.

Иглесијас истиче да у прошлости, у тренутку нестабилног монетарног система, САД су се обраћале својим савезницима – Јапану и Немачој – са захтевиом да промене текући макроекономски курс, како би ублажиле последице по долар. Ипак Вашингтон не може то да тражи, на пример, од Кине, која не зависи од војне протекције САД, оцењује себе као регионалног лидера и у стању је да прекине америчку хегемонију у Азији. Политика Америке на Блиском Истоку неуспешна је и такође не доприноси јачању позиција долара.

Сви ови фактори потврђују да слабљењем војне и економске моћи САД, слаби и амерички монетарни систем. Највероватнији сценарио је даљи пад долара, поред јачања улоге других валута – кинеског јуана и евра, ако се он ипак утврди, резимира Мигел Отеро Иглесијас.