Рубља учи да плови кроз олују

Пуштање рубље у слободну пловидбу, што су одавно најавиле финансијске власти РФ, није било неочекивано, али је руска валута морала да научи да плови у екстремним условима. На крају је курс рубље према освновним светским резервним валутама – долару и евру – 2014. године осетио најдраматичнији пад од кризне 1998. године.

Средином децембра долар и евро су превладали психолошке баријере од 80 и 100 рубаља. Долар је скакао до 80,1 рубљу, а евро до 100,74 рубље, тачније 2,4 и 2,2 пута у односу на ниво затварања прошле године.

2014. године подударило се, као у идеалној олуји, неколико фактора који су створили колосални притисак на курс националне валуте Русије.

Главни од њих је био екстремни пад цена нафте, који се бележи већ неколико година. Други ништа мање важни фактор је конфронтација Русије и Запада због украјинске кризе, коју је низ експерата већ назвао новим хладним ратом.

Шкриљачна револуција која у САД траје неколико година управо 2014. је дала резултате. Америка је по резултатима првог полугодишта избила на прво место у свету по производњи нафте, претекавши Саудијску Арабију и Русију и значајно смањивши увоз горива. То је условило физички вишак нафте у свету и гурнуло нафтне цене надоле.

Са друге стране, нагло су се заоштрили геополитички ризици инвестирања у руске активе због кризних догађаја у Украјини, који су се претворили у придруживање Крима РФ, рат у Донбасу и санкције против Русије.

Централна банка је очигледно предвидела развој догађаја и водила рубљу ка слободној пловидби, у случају потребе бацајући спасилачки круг у виду валутних интервенција.

Први овогодишњи нагли скок долара и евра био је фискиран у марту у контексту дозволе да се употреби војска у иностранству, коју је Савет Федерације дао председнику РФ Владимиру Путину. Долар је тада скочио до 36,7 рубаља.

На крају, у један дан марта, ЦБ је била приморана да прода око 11 милијарди долара ради стабилизације курса рубље. То је деловало и од средине марта рубља се коначно учврстила.

Ипак, крајем новембра и посебно средином децембра, када је нафта Брент пала до 58,5 долара за барел, рубља је нагло почела да пада. Врхунац је био у црни понедељак и уторак, 15. и 16. децембар. Тада су долар и евро скочили за један дан за 10% и 28% и достигли ниво од 80 и 100 рубаља.

Пад националне валуте је приморао ЦБ и владу да предузму ванредне мере. Нагли скок годишње каматне стопе ЦБ са 10,5% до 17%, продаја валуте од стране Министарства финансија, консултације са извозницима о продаји валутне зараде и вербалне интервенције представника разних нивоа власти помогле су рубљи да се мало ослободи напада.

Истовремено помало се смирила ситуација и на светском тржишту нафте. Цена за Брент стабилизује се око 60 долара за барел. На крају је крах рубља смењен извесном корекцијом у правцу скока.