Срби треба да доведу Кримљане у Европу

Од 1. јануара Србија председава ОЕБС-ом, који је Русија, како је недавно изјавио шеф Парламентарне скупштине ове организације, ”сатерала у егзистенцијалну кризу”. За годину дана противречности се нагомилало довољно. ОЕБС оптужује Москву за кршење коначних принципа Хелсиншких споразума. Русија одговара САД и ЕУ истом мером: зато што подстицање државног удара у Кијеву никако није у духу документа чија се 40-годишњица обележава 2015. године.

Уз то Москва сматра да посматрачи ОЕБС-а у Украјини делују пристрасно. Како је изјавио почетком децембра министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров, њихова пажња за премештања устаника је сувишна, а за дејства украјинских снага безбедности недовољна. Уз то Русија признаје да сама чињеница да су у Украјини присутни међународни посматрачи одиграла је одређену стабилизациону улогу, али "ми смо очекивали више".

Такав ОЕБС, раздиран противречностима и очигледно успорен када је у питању Украјина, добиће Србија. Самим тим, како сматра шеф дипломатије Ивица Дачић, Србија претвориће се из земље у коју шаљу мировне мисије у земљу која председава организацијом одговорном за овакве мисије.

Наш саговорник је Виталиј Меркушев, политиколог, директор Евроазијске мреже политичких истраживања.

Господине Меркушев, колико је уопште важна улога председавајућег ОЕБС-ом? Рецимо, не сме се порицати улога претходника Србије, Швајцарске, која је прва предложила такозвану мапу пута, тачније акциони план за регулисање ситуације у Украјини. И узимајући у обзир све сложености, колико сада Русија верује ОЕБС-у?

- Председавање ОЕБС-ом има мањи значај него истом том ЕУ, тако да не треба преувеличавати размере. Треба рећи да Русија сада не тако оптимистички као 90-их година види ову организацију. Тада је постојала нада да ће ОЕБС бити инструмент смиривања многобројних конфликата, али осетинска криза је показала да то није тако. Ипак много зависи од тоналитета, као што је то било у другој половини 2013. године када је председавала Украјина. Тада је јачала сарадња невладиних организација, а то је важно, пошто се у ОЕБС-у много тога дешава на маргинама.

Русија има традиционално добре односе са Србијом. Ми смо сведоци како се деликатно ”кримска” тема у иступањима водећих политичара ове земље мења на ”подршку територијалном интегритету Украјине”. Шта више, Београд није увео санкције против Русије.Значи ли то да за време председавања Србије може да се промени тоналитет?

- Може, али треба радити врло активно. Било би логично одржати што је могуће више манифестација везаних за људска права (на пример за прекршаје у форми економске изолације Донбаса — примедба аутора). Срби имају велико искуство по тој теми. При томе тешко да ће Београду поћи за руком да за пола године актуализује преостала два аспекта делатности ОЕБС-а — економску тему и безбедност, пошто је на њих организација практично заборавила.

Србски аналитичари указују на то да ће председавајући Ивица Дачић морати да ради у условима судара два става о Украјини — руског и америчког. Србија не треба да се навикава да балансира, мада, можда можете да посаветујете неки рецепт — како да се избегне субјективност?

- Неопходно је да Срби представе све тачке гледишта. На европским форумима, манифестацијама, треба да се појаве људи са Крима, иако то неко уопште не жели. Сада против Крима делују санкције, визе за Европу грађани не могу да добију: нека Београд помогне, јер треба их саслушати пре него што им се окаче етикете. Сматрам да и политичари из источне Украјине и Кијева треба да расправе односе на доброј, комфорној међународној платформи ОЕБС-а — боље тако него као 2014. године. Српске власти имају прилично добре контакте са украјинским колегама, тако да могу да одиграју важну улогу у том процесу.

Тимур Блохин,