Украјина се одрекла неутралности, НАТО на корак ближе Русији?

Војно приклањање Западу, на границе Украјине ће сасвим сигурно довести још више руског наоружања, као и још више наоружања са Запада. Тиме ће Украјина постати једна врло нестабилна земља на осетљивом делу европске територије.

Парламент Украјине донео је 23. децембра одлуку да напушта војну неутралност. Овим потезом је Украјина заузела курс према могућем чланству у НАТО, што је Русија одмах окарактерисала као „непријатељски гест“.

Укидање статуса војне неутралности заправо отвара врата Украјини да се придружи другим војним савезима, а ова одлука представља промену у погледу унутрашње и спољашње политике у односу на статус неутралне земље, који је озваничио некадашњи председник Виктор Јанукович 2010. године. Одлуку украјинског парламента и могуће последице које она са собом носи, коментарише Слободан Самарџија - спољнополитички аналитичар из Београда:

- Тим одустајањем од неутралне позиције, Украјина је заправо највише допринела тој жељи појединаца да се земља заправо подели на два дела- тако да један део буде проруски, а други да буде приклоњен Западу. То је наравно најгора варијанта - из економских, социјалних, културних и многих других разлога и нанеће много штете Украјини и њеном народу. Са друге стране, војно приклањање Западу (јер иза те одлуке да се укине неутрални статус, извесно је да стоји одлука да се иде ка интеграцијама са НАТО-ом), на границе Украјине ће сасвим сигурно довести још више руског наоружања, као и још више наоружања са Запада. Тиме ће Украјина постати једна врло нестабилна земља на осетљивом делу европске територије. Сумњам да ико у Европи жели то, осим наравно Американаца који наравно нису у Европи и који заправо и воде целу ту игру. Европа жели да се коначно смири и да нестану сви трагови некадашњих подела на Исток и на Запад.

Иначе, предлог закона, који је председник Украјине Петар Порошенко поднео 18. децембра, у парламенту је подржало 303 посланика, што је 77 гласова више од минимума потребног за усвајање предлога, док је само осам посланика гласало против. Ипак, Горан Даниловић, шеф посланичке групе „Демократски фронт“ црногорског парламента сматра да би задаци нове власти у Кијеву требало да буду сасвим другачији:

- Украјина и њена новоизабрана власт морају повести рачуна о свом интересу више него о интересу оних са Запада, који на њеној територији врше испитивања. Задатак нове украјинске власти је да буду веза између Русије и Запада а не предстража Запада према Русији.

Јасно ми је да је донешена одлука која мења неки ранији стратешки избор, али не знам колико је ова одлука аутономна. Верујем да украјинска власт мора тражити решење кризе у унутрашњем дијалогу.

Лако је другима који прижељкују конфликт, када се он неће одиграти код њих. Најбоље је кад се ваш интерес брани на туђој земљи - и кад је овај конфликт у питању, Украјина је за многе туђа земља. Избор њеног политичког руководства је да ли ће властити интерес ставити испред туђих интереса.

У Бриселу су (не)очекивано опрезно реаговали на напуштање политике неутралности и жељу Украјине да им се прикључи наглашавајући да се пре пријема мора испунити много услова. Сличног је мишљења и војни аналитичар Игор Табак из Загреба:

- Дакле, колико год да је такав потез могао бити симболичан и могао парламенту у Кијеву дати можда некакву додатну сигурност - то је ипак најпре једна политичка унутрашња ствар.

Јасно, данас су нешто другачији односи и понешто су другачије и чисто политичке околности у Кијеву и у суседству Украјине. Али, такав сам потез за себе, још не значи много. НАТО савез ипак има једну прилично озбиљну процедуру уласка у чланство, а то Хрватска као једна од најсвежијих чланица добро зна. Исто, то је јако добро пробала на својој кожи и Црна Гора. Дакле, од такве саме одлуке или чак неке велике сарадње, па до пуног чланства је јако дугачак пут. Зато, чисто из позиције проматрача из Загреба не мислим да таква интерна украјинска одлука сама по себи представља икакву револуцију.

Не би требало занемарити ни чињеницу да је немачка канцеларка Ангела Меркел и јавно у неколико наврата указала на то да не види будућност Украјине у НАТО. Уз то су и многе друге чланице нерасположене према могућности да се земља која је у грађанском рату уопште позива у чланство. Ипак, ко од овог украјинског маневра може имати користи, говори Александар Радић војни аналитичар из Београда:

- Када Украјина каже да жели да уђе у НАТО, то је њен једнострани политички чин који ће послужити САД и земљама које су окупљене око Американаца у настојању да пруже подршку јачању украјинског војног потенцијала.

Али, када је реч о самом чланству, шансе су на дуже време веома мале. Очигледно је да у Европи постоји једна врло снажна група земаља предвођена водећим европским силама, која не види Украјину у НАТО, бар не у некој скоријој будућности.

У сваком случају, нови статус Украјине биће олакшица за оне који желе да наоружавају Украјину, да јој пруже обавештајну, пропагандну или било коју другу подршку. То неодољиво подсећа на ситуацију из деведесетих година на Балкану, када је рецимо Хрватска уживала велику подршку САД, иако у то време није била чак ни формално аспирант за улазак у НАТО.

Руски званичници су се, такође, огласили овим поводом изјавивши да сматрају да је одбацивање војне неутралности Украјине контрапродуктивно и да само јача конфронтацију. Шта ће корак кијевских власти заправо донети у будућности и коме он сада иде на руку, остаје да покаже време.

Јована Вукотић,

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут