Нове ракете „ваздух-ваздух“ осигураће успех у боју

Руске ракете великог домета класе „ваздух-ваздух“ К-100 у стању су да гађају ракете којима је опремљена већина америчких ловаца. Такво мишљење изразила је већина експерата америчког издања The Daily Beast.

Министарство одбране САД дуго није пратило циљеве разраде и увођења савремених метода радиоелектронске борбе, пише издање. И данас за Американце могу да се појаве озбиљне тешкоће у ваздушном сукобу са руским ловцима. Још једна слабост америчких ракета је домет. Руска диригована ракета К-100 која има такође ознаку К-172 може да развије суперсоничну брзину, а њен домет износи око 400 километара. Ипак, како је раније саопштено, без обзира на такве карактеристике, руско ратно ваздухопловство није примило у наоружање КС-172, већ је узело ракету К-37М (НАТО код АА-Х- 13 Arrow) „ваздух-ваздух“ великог домета компаније Вимпел. Она уништава летеће објекте приликом пресретања. После добијања координата на циљ је води интертни систем, због чега га жртва не види. Према мишљењу експерата, Амерканци тешко да беспоговорно признају предност руски ракета класе „ваздух-ваздух“ над својим. Узрок њихове изјаве је у другом. До недавно питање о самој могућости сукоба оружаних снага Русије и САД није разматрано. Зато што је то било искључено, истиче директор Центра за обавештајно-политичка истраживања Владимир Јевсејев:

- Ипак сада су САД почеле да увећавају своје присуство у близини непосредних граница Руске Федерације. Између осталог, авиони типа F-16 налазе се већ у балтичким земљама, прате руске стратешке бобмардере. У тим условима САД су почеле пажљивије да разматрају могућности конфронтације са вишенаменским ловцима који су у наоружању руске армије.

После оружаног конфликта са Грузијом 2008. године Русија је постигла значајне успехе у стварању средстава радиоелектронске борбе (РЕБ). Зато, ако се говори о неопходности разраде нове ракете класе „ваздух-ваздух“, може бити речи не толико о домету паљбе – Американци вероватно такође имају ракете домета до 200 километара, истиче Владимир Јевсејев:

Вероватно се не ради о дужини долета, већ о заштити од средтава РЕБ. Овде Русија има велике успехе. Као пример може да се наведе систем Автобаза, који је испоручен Ирану и прилично се успешно показао на Криму као средство које може да изврши пресретање америчких беспилотних летелица.

13. марта на небу изнад перекопа била је пресретнута обавештајно-офанзивна беспилотна летелица MQ-5B. Судећи по ознаци, она се налазила у групацији 66. америчке бригаде војног извиђања лоциране у Баварској. Почетком марта 2014. године бригада је била пребачена у украјински град Кировоград. MQ-5B је летео на висини од око 4000 метара са стране залазећег сунца и није се видео са земље. Ипак пресрео га је комплекс РЕБ Автобаза. Автобаза је прекинула везу беспилотне летелице са њеним америчким оператером, после чега је летелица извршила хаваријско слетање. Веровато уз помоћ истог тог руског комплекса РЕБ у децембру 2011. године ирански војници су спустили америчку тајну беспилотну летелицу Sentinel.

Данас по домету паљбе руске ракете класе „ваздух-ваздух“ су упоредиве са страним аналозима, сматра експерт. Према могућности рада у условима РЕБ Русија вероватно има извесну предност. Сада треба усавршавати системе за указивање циља, навођење и бојево управљање. То ће ојачати могућности америчке борбене авијације у пресретању ваздушних циљева.

Олег Нехај,