BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Шест операција специјалаца ГРУ* изван граница Русије

28.12.2014. год.


*(ГРУ  - Главное разведывательное управление - Главна обавештајна служба Русије)

Елитне војне снаге специјалне намене – спецназ ГРУ су од краја 60-их година успешно извршиле најкомпликованије и, рекло би се, незамисливе задатке које им је задавала команда. Са неких је скинут вео тајне.

1. Вијетнамски ударац

Прва већа прекогранична операција специјалаца ГРУ извршена је 1968. године. После њеног спровођења свима је постало јасно да се у редовима Совјетског Савеза појавила моћна структура, која је у стању да извршава задатке сваке врсте, на свакој тачки планете.

У мају 1968. године је група совјетских специјалних јединица ГРУ, која је бројала највише 10 људи, извршила напад на тајни амеркички објекат, који се налазио на територији Камбоџе, на 30 километара од границе са Вијетнамом. Ту базу су Американци користили за убацивање својих шпијунских јединица у Вијетнам, као и за упаде усмерене на потрагу за сопственим специјалним  јединицама и палим пилотима. На простору комплекса су увек била 2 лака хеликоптера, до 10 транспортних, као и 4 хеликоптера „Кобра“, сви у непрекидној борбеној приправности. Мета напада су били управо ти хеликоптери, који су у то време имали јединствени систем за навођење и управљање ракетама. После 25-минутног напада, један хеликоптер „Кобра“ је био принуђен да одлети у Вијетнам, док су остали уништени. Број губитака у људству на америчкој страни је био испод 20 особа. Да је операција била дело специјалних јединица Совјетског Савеза ЦИА је сазнала тек неколико година касније, услед цурења информације из КГБ-а.

2. Ватрено крштење

Операција у Чехословачкој из 1968. године је уследила одлуци земаља чланица Варшавског пакта да у ту земљу пошаљу трупе. Авион у којем је летео одред специјалних јединица је затражио дозволу за привремено приземљивање на аеродром престонице због квара на мотору. Слетевши, борци спецназа су за трен ока заузели аеродром (према подацима из обелодањених архива генералштаба, цела операција је трајала 9 минута и 21 секунду). Након извештавања о успешном заузимању аеродрома совјетска команда без одлагања шаље на аеродром ваздухопловну дивизију у помоћ борцима спецназа. Поред тога, групе спецназа које су раније пристигле у земљу су преузеле контролу над новинама, железницом и телеграфом, потпуно неприметно и ефикасно. После заузимања комплекса зграда владе, владу Чехословачке су у Москву депортовале специјалне јединице.

Један од учесника тих догађаја, потпуковник Јуриј Стружњак, тамо почетком 90-их се овако присећао тих дана:

„Заузимање аеродрома није за нас било нека велика ствар. Прошли смо добру обуку за то, били смо добро опремљени, тако да није било никаквих сувишних потеза. Више нас је бринуло како ће проћи целокупна операција „Дунав“ (операција постављања управљачког режима у Чехословачкој, лојалног СССР-у). А наш део нас нимало није бринуо. Операција је била тако испланирана, да практични нико није настрадао.“

Треба поменути, да је бивши немачки диверзант Ото Скорцени, испративши развој ситуације у Чехословачкој, операцију окарактерисао као „изванредну“.

3. „Рамбо“ из Анголе

Африка на прелазу из 70-их у 80-те године није била ништа мање значајна од, на пример, Вијетнама. Ангола, земља о којој ће бити речи ниже, заузимала је значајно место у „бици за војне тајне“ тога времена. Све је кренуло врло једноставно – совјетски војни аташе у Анголи је добио наредбу да прати појаву нових типова оружја и технике у редовима противника̂. Вредно наоружање, које је владина војска уз помоћ совјетских војних специјалних јединица заплењивала од устаника̂, одмах се слало у Москву.

Већина локалног становништва би одмах помислила да се ради о америчком оружју, међутим, ствар је кудикамо интересантнија. Године 1976,  током једне битке у реону Дондо, на 200 километара од Луанде, владина војска је запленила кинески тенк Т-59. Совјетски војни специјалац, капетан Владимир Зајац је тада био награђен медаљом „За војне заслуге“. Управо је Владимир Зајац лично уручио тај трофеј спецназу ГРУ, који су извршавали операцију његовог транспорта на територију СССР-а у совјетском десантном броду. Међутим, кинески тенк је био само споредни  успех ГРУ-а. Прави циљ операције је било откривање и одузимање исправног узорка лаког противваздухопловног лансера ракета „Стингер“, која се у Анголи појавила много пре него што су га добили авганистански муџахедини. Истина, у том подухвату „Стингер“ није добијен.

4. Совјетски Бејрут, или како треба са „Хезболахом“

На дан 30. септембра 1985. године у Бејруту су скоро истовремено ухваћена четири сарадника амбасаде СССР-а. Ауто, у ком су  се возиле дипломате, отет је практично преко пута излаза са територије конзулата. Други ауто са дипломатама су блокирали поред болнице „Трад“. Класична шема напада – блокада аутомобила, фантомке на главама, оружје, пуцњава и хитар нестанак са лица места. Киднапери совјетских држављана су се огласили прилично брзо. Услови за ослобађање су били сасвим неуобичајени за оно време. Терористи су захтевали да Москва изврши утицај на владу Сирије у смеру обустављања сиријске војне операције против Либана, такође, Москва је морала да затвори своју амбасаду у Либану. У случају неиспуњења захтева, терористи су претили убиством свих совјетских дипломата. Важно је поменути да ни једна од савезничких земаља – Иран, Јордан и Либија – није помогла СССР-у у ослобађању таоца, мада је за то постојала могућност. 

КГБ је сазнао да је операцију киднаповања дипломата спроводио најмоћнији одсек „Хезболаха“, Мунатахмат ал Џихад ал-слами, чије је постојање држано у најстрожој тајности, са Имадом Мугнијахом на челу. Испостава КГБ-а у Бејруту је донела одлуку да врбује најужи круг око Мугнијаха и разрадила је план његове ликвидације, за случај да совјетски таоци буду погубљени. Озбиљност у својој намери, терористи су показали стрељањем једног од дипломата, којег су из нехата ранили при киднаповању, зато је совјетски спецназ морао брзо да дејствује.

Извршење задатка је поверено тек оформљеној групи спецназа „Вимпел“. Контролу над извршавањем операције је имао генерал Јуриј Иванович Дроздов. Даља ситуација се развијала брзо. На изненађење палестинаца, почели су да нестају најближи саборци Мугнијаха, човека који је погубио рањеног совјетског дипломату.

Један за другим су нестајали командири разних либанских специјалних служби, више од десеторице. После тих нестанака Мугнијах је добио писмо, у којем му се предлагало да следећу жртву сам изабере, ако неће да ослободи совјетске таоце. Имад Мугнијах је схватио да, ако су могли поруку да му доставе лично, на руке, следећа жртва ће бити он сам. Одмах следећег дана су били ослобођени совјетски таоци, а опсада амбасаде СССР-а је прекинута.

5. „Таџ-Бег“

За разлику од специјалних операција на територији Африке и источне Азије, о догодовштинама спецназа ГРУ на територији Авганистана има мало више података. Почетком авганистанске кампање се сматра веома сложену операцију, која је имала за циљ ликвидацију шефа Афганистана, Хафизуле Амина. Заједно са спецназом ГРУ у операцији су учествовале и јединице „Гром“ и „Зенит“ – будуће групе „А“ („Алфа“) и „В“ („Вимпел“). Пола године пре јуриша, совјетска команда је формирала 154. засебни одред специјалне намене, или како су га још звали, „муслимански батаљон“, у ком су били припадници спецназа из реда совјетских муслимана. Кад је о самом јуришу реч, читава борба и чистка у Аминовом дворцу „Таџ-Бегу“ није трајала више од 40 минута. Борци ГРУ су изгубили само 7 људи, без обзира што је у Аминовим јединицама било скоро четири пута више људи, него што је учествовало у јуришу на дворац од стране бораца спецназа. Амин је био убијен. Операција успела.

6. Први „Стингер“

Зима је 1987. године у Авганистану била у правом смислу речи врела. Група спецназа ГРУ под командом старијег поручника Владимира Ковтуна дошла је у посед исправног узорка америчког лаког противваздухопловног лансера ракета „Стингер“, којим су американци великодушно наоружали авганистанске муџахедине. Овакво је сећање самог Владимира Ковтуна:

„ У тој борби смо смакли неких шеснаест људи. Прво смо их уочили из ваздуха, возили су се на мотоциклима. Мотоцикли у Авганистану су прави правцати духови. Брзо су јурили и почели су да гађају по нама. Два пута су чак успели да опале из „Стингера“, али су оманули. За једним од духова сам појурио ја са још двојицом, кад смо се искрцали. Добро је био нагазио, али му је контејнер у рукама јако ограничавао брзину. Мислио сам да није добра идеја да трчим за њим све време, клекнуо сам на једно колено, дубоко удахнио и издахнуо и стигао га је мој пуцањ. Још памтим ту необичну цев. Њега нисмо претресали, сва пажња је била на њој. Дохватих је, и трк назад у вртешку. Пилот је, без обзира што смо се вече пре тога људски посвадили, радосно викао „Валодја, Володја! „Стингер“!!!“

Тако је совјетска команда добила неухватљиви лансер, од којег су совјетски пилоти највише стрепели.

У постсовјетској историји спецназ ГРУ је дао живот још једном одреду – снагама специјалних операција (ССО). Борцима из те службе је поверено извршавање задатака у било ком тренутку, на било ком делу земаљске кугле, али сва њихова активсност је потпуно тајна, и нећемо скоро бити у прилици да говоримо о операцијама које се данас извршавају



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА