Арктик као предмет преговора

Русија припрема ажурирани захтев за Комисију УН за 1,2 милиона квадратних километара арктичког копна под морем. Стручњаци кажу да нема територијалних спорова око ове деонице.

Међутим, Русија треба научно да образложи своје захтеве и да усагласи границе с америчком, канадском и данском страном, односно да обави процедуру делимитације. С Норвешком је успостављена такозвана сива зона, односно предмет спорова, али је она већ регулисана.

Русија је први захтев Комисији поднела још 2001. године, самим тим званично забележивши своје претендовање на арктичко копно испод мора ван граница зоне од 200 миља. Комисија за границе копна испод мора размотрила га је у јуну 2002. године и изложила је примедбе и препоруке у вези с њим. У складу с њима, 2002. године је почео нови циклус комплексних геолошко-геофизичких истраживања.

На недавној конференцији за новинаре руководилац Министарства природе Русије Сергеј Донској је саопштио да ће Комисија УН разматрати ажурирани руски захтев у првој половини 2015. године.

- У првом кварталу подносимо захтев, дакле, у јуну-јулу ће га размотрити стручна Поткомисија на својој седници. То ће бити прво разматрање после којег ће нам бити јасан даљи однос стручњака према овом захтеву.

Министар је у току конференције за новинаре изјавио да имајући у виду да Русија већ више година ради на научном образлагању овог захтева, постоје претпоставке да се сматра да ће с другим претендентима на арктичку територију успети да постигне нормалан, конструктиван дијалог.

Данска и њена аутономна територија Гренланд су, као што је познато, поднели УН захтев за одређивање спољне границе свог копна под морем средином децембра; они претендују на површину Артика величине око 900 квадратних километара. „Имаћемо у виду захтев Данске, то ће нам бити основа да видимо као даље да делујемо,“ – додао је Донској.

Подсетићемо да у складу с одредбама важећег међународног права арктичке државе имају право на континентални део испод мора у зони од највише 200 морских миља од својих граница. У случају да држава претендује да копнени део испод мора ван границе од 200 морских миља, захтев који се упућује Комисији УН за границе континенталног дела испод мора треба да буде потврђен научним и техничким подацима.

По мишљењу заменика директора Института за САД и Канаду Виктора Супјана, руске претензције на арктичку територију су овог пута сасвим оправдане.

- Колико ми је познато, овог пута смо послу приступили на најозбиљнији могући начин. Разуме се, гребени Мендељејева и Ломоносова и земља између њих представљају привлачно парче, али су наше претензије научно оправдане, колико год је то могуће. Разуме се, земље, које претендују на дно Северног Леденог океана ће покушавати да докажу своје претензције, односно не треба очекивати да ће наш захтев у УН глатко проћи. Међутим, то ће бити научни спор где ће све зависити од убедљивости аргумената наших научника.

Јевгенија Кузњецова,