Најмирнији континент - Антарктик

Већ преко пола века захваљујући Споразуму о Антарктику 50 земаља има могућност да ради на јужном континенту. Без обзира на то што је документ потписан још 1959. године, још увек је на снази. Његов главни услов – одсуство војске на континенту и слободно обављање научне делатности – поштују сви учесници без изузетка.

Антарктик је откривен 1820. године за време руске експедиције Фадеја Белинсгаузена и Михаила Лазарева. Међутим, темељније проучавање континента је почело тек сто година касније. Управо тада су за јужни континент почеле да се опремају научне експедиције из различитих земаља. Пионир је била Велика Британија. Управо због тога она улази у састав седам држава које претендују на територију Антарктика, објашњава заменик шефа одељења за глациологију Института за географију РАН Николај Осокин:

- Велика Британија је почевши од 40-их година активно истраживала западни Антарктик. И пошто је колонијална тематика тада још увек била активна сматрала је да ова територија треба њој да припадне. А Аргентина и Чили су сматрали да је западни Антарктик меридијански наставак Јужне Америке и да ова територија никоме не припада, дакле, аутоматски може бити њихова.

Истим принципом географске близине руководили су се Аустралија и Нови Зеланд. А Норвежани и Французи су исто као Британци били једни од првих истраживача копна. На крају је ледени континент био подељен на седам сектора. Међутим, спорови између страна још увек трају. Најватренији су они које воде две латиноамеричке државе и магловити Албион. Међутим, сва ова трвења су апсолутно неоснована. Она противрече одредбама Споразума о Антарктику који је потписан 1959.г., истиче председник Поларне комисије Санкт-Петербуршког градског одељења Руског географског друштва Виктор Бојарски:

- Антарктик је континент који не припада никоме. Свака од земаља-чланица споразума има могућност да се бави на њему научним истраживањима и да гради базе уз поштовање свих услова. Притом треба да постоје слободна размена информација и научни контакти. Споразум је у овом смислу јединствен. Он регулише међусобне односе земаља с различитим уређењем и различитим нивоом економског развоја. Регулише их тако да свако има користи.

Пре свега, постоји научна корист. Има 70 научних станица, 40 истраживачких комплекса. Највеће базе имају Русија, САД, Британија и Чиле. Има довољно материјала за проучавање. Ресурси Антактика су запањујући – у његовим глечерима се садржи 80% резерви питке воде целе планете! Наравно, постоји бојазан да за ова блага може да се распламса права битка. Међутим, важећи споразум све ове перспективе своди на „не“, уверен је Виктор Бојарски:

- То је један од најбољих докумената које је човечанство смислило. Да није њега, није искључена варијанта да би почеле територијалне претензије или коришћење ресурса. А споразум све ставља у одређене оквире. Мораторијум на коришћење руда на 50 година, забрана војног присуства и негирање припадности било ког дела континента било којој земљи.

Мораторијум на геолошко испитивање истиче 2041. године. Научници се надају да ће за ово време бити пронађене нове технологије за вађење и коришћење руда, које неће задирати у природу леденог континента и захваљујући којима ће Антарктида сачувати своју првобитну лепоту.