Ермитаж, ремек-дела...

Петербуршки Ермитаж... Бисера, истинских ремек-дела светске уметности у том музеју је толико да се може говорити о њиховој „густини“ на метар квадратни. Мадона Бенуа Леонарда да Винчија, Ђорђенова Јудита, Тицијанов Свети Себастијан, Рембрантов Повратак блудног сина. Његова напаћена Данаја...

Правде ради треба се сетити да у колекцији Ермитажа има три слике под називом Данаја: Коређова, Тицијанова и Рембрантова. Сиже је исти, узет из старогрчке митологије, али све три слике су, разуме се, врло различите. Свака има посебну осећајност, тумачење симбола, загонетку... Све три су несумњиво ремек-дела. И свака има своју судбину. Најроматичнија је Рембрантова Данаја. Она је била купљена из колекције Француза Пјера Кроза, одакле потиче и Тицијанова Данаја. Што се тиче дела Рембранта, директор Ермитажа Михаил Пиотровски је убеђен да је то једна од најважнијих и најзагонетнијих слика музеја...

- Слика са трагичном судбином: манијак ју је напао ножем и киселином. Више од десет година су је рестаурисали. И све једно она је оштећена, зато што је киселина нагризла горњи слој боја у центру. Ипак, слика остаје ремек-дело, између осталог и приче о трагично-романтичној судбини Данаје, приче о љубави. Жена чека вољеног... Вољени је Зевс у виду златне светлости којом је Рембрант заменио златну кишу. Око те светлости је много спорова: да ли је то Данаја или није? На крају је одлучено: Данаја је! Између осталог, десила се чудна ствар: то што је избледео централни део слике осветлило је све унаоколо, између осталог окованог Купидона који се сада више примећује него када је слика била у пуном сјају.

Према речима Пиотровског, много умова се бавило тумачењем лика окованог Купидона. На крају су дошли до закључка да је то симбол чедности.

Тајну има мал те не сваки експонат музеја. Зато су они ремек-дела да се око њих причају легенде и да вековима истраживачима постављају нове загонетке. Један од симбола Ермитажа постао је чувени сат Паун из 1772. године. Јединствени примерак! Јединствени у свету... Ево шта је рекао о његовој историји сарадник Лабораторије научне рестаурације сатова и музичких механизама Ермитажа Валентин Молотков.

- Овај сат направио је енглески мајстор Џејмс Кокс. Постоји неколио верзија о томе како је он доспео у Русију. Према једној, довезла га је авантуристкиња војвоткиња Кингстов као поклон царици. Поклон није уручен – сат је у расклопљеном стању доспео Потјомкину. Склопио га је Кулибин – за две године. Тачније, очигледно да су га довезли у Русију расклопљеног, иначе како би се нешто слично превезло бродом? И да није било Кулибина, не би било ни сата. Тачније направио их је велики енглески мајстор Џејмс Кокс, а довео у ред велики руски механичар Иван Кулибин.

Прво је сат стајао у Таврическом дворцу кнеза Григорија Потјомкина, затим је доспео у Зимски, где се налази и сада у исправном стању. Дуго није радио, али 1995. године покренули су га поново. Од тада ради без грешке. Једном недељно јединствени механизам и дело необичне лепоте показује се публици: средом у седам увече. Небични призор окупља гомилу заинтересованих да виде ово чудо својим очима.