Колико Запад кошта његов украјински пројекат?

Запад подржва све политичке догађаје у Украјини. Међутим, осим моралне подршке ни Европа, ни САД не журе да дају милијарде долара и евра како би помогле економији земље. У последње време чиновници у западним листовима све чешће изражавају сумњу у то да Украјина користи ЕУ и САД као краву-музару. Јер, повериоци не знају ништа о томе куда иде издвојени новац, а Кијев тражи све више и више.

Европски чиновници у анонимним разговорима кажу: Кијев манипулише својим западним партнерима. Још пре пола године исти политичари су на сва звона говорили да су спремни да дају Кијеву милијарде евра помоћи. Сад се Бриселу чини да Кијев злоупотребљава његово милосрђе. Један од главних камена спотицања представља дугорочни бесцарински излаз украјинске робе на европска тржишта. Односно, Кијев је добио олакшице које ће му омогућити да тргује од Владивостока до Лисабона, а да притом не плати ни копејку царине. Овакве олакшице немају чак ни старешине Европске уније. Нова молба Кијева – за издвајање још 2 милијарде евра помоћи – довела је Европу у ћорсокак. Сазвано је хитно заседање Европске комисије. Јер, није јасно за шта ће бити употребљен овај новац и ко ће га враћати, истиче начелник одељења за управљање активом ДОО „КФС-Груп“ Роман Андрејев:

- У Европи се, као и у свим нормалним државама, према тражењу новца увек односе с дозом здраве скепсе. Што се тиче Украјине ова скепса је сасвим основана. Европљани су штедљивији од других и нису склони да подржавају очигледно губиташке пројекте. Кад је реч о Украјини, земља се налази у стању пред дефолтом и нема јасан програм за излазак из кризе, а све рачунице Европске уније показују да то неће бити ускоро. И тешко да ће се то уопште остварити без Русије. Дакле, молба за новац изазива скептичну реакцију.

Од почетка године Украјина је добила 9 милијарди долара финансијске помоћи. Исплатила је 14 милијарди дуга. Судећи по свему, у државној благајни практично више нема новца и чини се да у Кијеву не знају шта да раде без нових прилива. По мишљењу аналитичара компаније „Инвесткафе“ Тимура Нигматулина,

- Кључни моменат представља потреба за попуњвањем резерви злата и валуте (РЗВ) од кредита велике тројке у коју, између осталих, улази и ММФ. Сад се РЗВ Украјине налазе на ниском критичном нивоу, оне не покривају ставке најважнијег увоза за следећа три месеца. Због тога треба попунити РЗВ како би се сачувала финансијска стабилност у целој економији. Уколико резерве падну испод овог нивоа, контрахенти, играчи на девизном тржишту и предузећа ће видети да Кијеву може да се деси дефолт. Почиње неповратна реакција која ће и довести до њега.

Међутим ММФ је престао да даје громке изјаве о помоћи. О проширењу кредитне линије се ништа не говори, а с већ обећаним траншама се труде да поступају пажљивије. Главна ствар која одвраћа кредиторе од Украјине је нетранспарентно трошење средстава. Кад би ММФ, Европа и САД јасно видели за шта се троши њихов новац можда би га радије давали. Али засад виде да је Кијев заузео згодну позицију сиромаха који моли, а не партнера који је спреман на сарадњу.

Татјана Голованова,

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут