Да ли ће Срби дати Косово за улазак у ЕУ, као што су Ленапи дали Менхетн за 60 гулдена?

Тешко је набројати све европске званичнике који су протеклих година тврдили да Србија наводно не мора признати Косово да би постала чланица Европске уније, али истина која се до сада читала само између редова, очекивано је морала пре или касније да буде изговорена без икаквог околишања, што је управо доказао Јоханес Хан у разговору са Томиславом Николићем, када је први пут отворено рекао – са Косовом не можете у Европу.

То је јавно потврдио председник Србије када је говорио о садржини тог недавног разговора у Београду са европским комесаром за проширење Jоханесом Ханом, што значи са чиновником највишег ранга, који за разлику од свих других саговорника на ту тему, заступа званичне ставове Брисела. Дакле, Николић је буквално казао да је од Хана чуо „да Србија неће бити део Европске уније док не реши питање Косова“, а на директно питање шта то подразумева, еврокомесар му је недвосмислено рекао да, пошто већина чланица има став према том питању, и Србија би требало да се сложи са тим“, посведочио је председник Србије у интервјуу за државну телевизију, уз закључак да је од тог високорангираног бриселског представника први пут чуо да је то експлицитни услов за чланство Србије у Европској унији, исто као и обавезно увођење санкција Русији.

Иначе, подсетимо се да је на пример Штефан Филе, претходник Јоханеса Хана на том положају, још пре само неких месец дана изјављивао да Брисел не захтева од Србије да призна Косово, већ само очекује наставак нормализације односа, што се из данашње перспективе показује као слатка мала лаж еврокомесара, мада је руски вицепремијер Дмитриј Рогозин својевремено то описао и мало другачијим речима, рекавши дословно – „уколико је за пријем Србије у Европску унију услов да призна Косово, то је безобразан услов“. Дакле, након дугогодишњег убеђивања Срба да улазак у Европску унију нема никакав уцењивачки карактер, последњи догађај је показао да се заправо радило само о макијавелистичком маневру постепеног уверавања јавности да је Србија на тобожњем великом добитку ако трампи своју јужну покрајину за једну жуту звездицу на плавој застави.

И то без обзира на чињеницу што је то по свему судећи таман онолико корисна размена, колико је за индијанско племе Ленапи била корисна трампа огромне територије за шарена огледалца, када су 1626. године дали европским колонистима острво Менхетн, односно земљиште на коме се данас простире Њујорк, у замену за робу у вредности од 60 гулдена, како кажу прецизни историјски подаци, што је сума која би данас износила око 1000 долара.

Међутим, ако с једне стране видимо да је експлицитни услов Брисела већ постављен, те ако се с друге стране присетимо категоричких изјава целокупног србског државног врха, попут рецимо оне у којој је Николић устврдио: „Ако би нам Европа поставила такав услов рекли бисмо – Извините, хвала, ми не можемо да будемо чланица ЕУ”, онда би се могло закључити да Срби вероватно неће проћи као индијанско племе Ленапи, који су дали дедовину за 60 гулдена. Мада ће се можда све чешће чути приче и да је 60 гулдена прихватљива сума за Менхетн. Пардон, за Косово.

Ратко Паић,