Путин саветује Русији да се не уплиће у „геополитичке сплетке“

Председник Владимир Путин је још једном врло јасно означио став Русије у светској политици током сусрета у Сочију 26. новембра са војним руководством државе. Главна мисао политичког дела изјаве Путина је била то да Москва нема намеру било кога напада, али и да нема намеру да дозволи икоме да је увлачи у геополитичке интриге.

Као и свака друга изјава руског председникиа, последњу би требало разматрати кроз призму догађаја који се веома бурно развијају у Европи и посебно, у контексту свега што се дешава око Украјине.

Русија, ставио је до знања Валдимир Путин, никакву агресивност не показује, никаквим војним базама никога не окружује, али је спремна да брани своју безбедност и безбедност својих пријатеља свим неопходним средствима:

- Никоме не претимо, и не спремамо се за било какве геополитичке игре или сплетке, посебно не за конфликте, без обзира што многи желе да нас гурну у тако нешто. У исто време неопходно је да будемо у могућности да заштитимо суверенитет и целовитост Русије, безбедност наших савезника. И посебну пажњу скрећем на неопходност комплексног приступа и обједињавања снага свих органа државне власти при решавању задатака у области одбране државе.

У Сочију је Владимир Путин одржао низ важних састанака са представницима војног ресора развоја Оружаних снага и војног планирања. Председник је одржао говор свега пар недеља до објављивања детаљно утврђене војне доктрине Русије. Доктрина која је сада на снази, била је утврђена 2010. године. Али, нарастајућа агресивност НАТО, проблеми ПРО у Европи и САД, авантуре НАТО и Вашингтона у Украјини савршено су изменили карактер војних опасности и геополитичких опасности.

Експертима не треба „тумачење“ речи председника, каже Владимир Штољ, професор Руске академије државне службе, под Председником РФ. Од почетка 2000-тих, Русија покушава да утиче на мирно регулисање криза и ратова у Авганистану, Либији, односе Западе и Ирана, директно конфликт у Сирији. Сада САД покушава да претвори украјинску кризу у „константно тињајућу“. Нова доктрина, сматра Владимир Штољ, требало би да омогући Москви додатне инструменте за маневрисање у геополитичким условима који се брзо мењају:

- Пре свега, нова доктрина ће означити отклон од зависности од увозних испорука и већи ослонац на сопствене научно-техничке и искуствено-конструкторске радове. Морало би бити утврђено јачање стратешког атомског штита државе, као и даљи развој обичног оружја. У принципу, ништа посебно ново нећемо видети. Али, биће врло јасно утврђено јачање војне компоненте у оквирима спољне политике.

После државног преврата у Кијеву, који су организовале САД, после почетка новог приближавања НАТО границама Русије, руски експерти су почели отворено да говоре да је доктрина која је сада на снази, заправо веома застарела. У њој су превише дипломатске формулације. Оне су биле основане на неоправданим очекивањима партнерства са САД и НАТО. Сада, када су односи са Западом много заоштренији, неопходно је јасно означити одакле долази опасност и шта оне представљају. Осим тога, у доктрини ће бити детаљније описано освајање Арктика, као и стварање војске за Ваздушно-космичку одбрану.

Андреј Федјашин,


Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут