Старогрчки писац Езоп је одговорио Европској унији уместо Србије

Откако је висока функционерка Европског парламента Улрике Луначек свој подужи низ изјава о јужној србској покрајини допунила новим залагањем да Косово призна и оних неколико преосталих земаља Европске уније које то до сада још нису учиниле, те изразила наду да ће Косово бити примљено у чланство Уједињених нација, постало је јасније да то није само појединачни став неког евробирократе за ког би се могло рећи да је био избачен из политичке равнотеже, него да у том лудилу очигледно има неког система.

Другим речима, разлика између потпредседнице Европског парламента и већине њених колега из Брисела и других центара моћи на Старом континенту, састоји се само у томе што она сурово искрено и крајње недвосмислено саопштава оно што други обично изговарају у облику дипломатских формулација које остављају макар минималну могућност другачијег тумачења.

Дакле, Улрике Луначек је већ више пута показала да нема потребу чак ни за коришћењем благих еуфемизама који би замаскирали праву суштину онога што Брисел коначно очекује од Србије, па је тако на пример прошле године, још у време док је била на положају известиоца Европског парламента за Косово, изјавила да „Србија неће моћи да приступи чланству у Европској унији без признања Косова“, те при том додатно појаснила да „никоме у Европској унији неће бити свеједно, који год став имали према Србији или Косову, да дозволи да се добије нови Кипар у Унији, то јест држава чије границе нису јасно дефинисане. Тога неће бити“, самоуверено је закључила, добро познавајући ставове својих колега по том истом питању.

Иначе, изјаве потпредседнице Европског парламента су занимљиве са још једног аспекта, а ради се о томе да је на њеном примеру прилично јасно да је чиновницима њеног кова у фокусу пажње територијално одвајање Космета од Србије, а да је квалитет живота тамошњег становништва од периферног значаја, с обзиром да изгледа ни њу, ни друге европске званичнике не потреса много чињенично стање које се огледа рецимо у последњој изјави председника привредне коморе Косова Сафета Грђалијуа, који је казао да су безброј пута до сада узалудно „апеловали на међународне институције да се усредсреде на економију као главни механизам за социјалну стабилност“, али да нажалост и даље имају трендове снажног исељавања становништва у потрази за бољим животом, јер се поменуте међународне институције више баве политичким агендама него економским“, констатовао је он, уз напомену да се Косово „са оваквим степеном незапослености и овом стопом пада инвестиција и страних инвеститора, као и оваквом стопом корупције и осталих негативних појава, претворило у место где је већина људи демотивисана и изгубила сваку наду у будућност“.

Па ипак, и поред таквих убедљивих сведочења о катастрофалним условима живота на том простору, Луначекову и њене високопостављене колеге у хијерархији европских институција брине нешто друго, а то су по њеним речима - нова признања „најмлађе државе у Европи“ и њено примање у Уједињене нације, те натурање обавезе Србији да се одрекне Косова ако жели у Европску унију. А ту долази до изражаја мисао старогрчког писца Езопа, који је још 600 година пре Христа казао – „Луд је онај који се жели одрећи онога што има, надајући се да ће добити оно што нема“.

Ратко Паић,