Исламизација Европе – знак старог распада

Видевши како Запад баца све снаге на то да истисне Русију из европског социјално-политичког простора, аналитичари га позивају да не тражи непријатеље тамо где их нема, а да обрати пажњу на реалну опасност која потиче од самог европског друштва, тачније, од неког његовог растућег дела – младих неомуслимана, који су прихватили доктрину светског калифата.

Прилично много њих са саосећањем се односи, на пример, према делатности радикала из Исламске државе (да не говоримо већ о томе да стотине европских исламиста попуњавају редове ове екстремистичке организације). О томе зашто се то дешава говори главни научни сарадник Института за оријенталистику РАН Ирина Звјагељска.

- То је сложено питање не само политичко, не само социјално, већ и психолошко. Оно је везано за маргинализацију људи. Они су рођени у европским земљама. Али при томе из неког разлога осећају се запостављено. То их наводи да прихватају неке стране западног либералног модела као да су усмерене лично против њих. Они почињу да се баве тражењем нове политичке утопије. Жуде за идеологијом која би била глобална по својим идејама, али једноставна за перцепцију. У таквој искривљеној свести варварство почиње да се прихвата као хероизам, мрачњаштво као откровење, војни успеси Исламске државе као показатељ озбиљности ове организације. Јер шта је то ИД – то је идеологија. То је пројекат који је привлачан за део муслимана.

Неколико деценија тешкоће социјално-економског и демографског карактера приморавале су земље ЕУ да легализују и чак пропагирају имиграцију из муслиманских земаља. На континентује владало мишљење да ће интеграција муслиманске дијаспоре у европско друштво доприносити зближавању домаћег становништва и придошлица. Ипак то се није десило. Рођена у Бриселу концепција мултикултуралности није профункционисала, а од „котла за претапање“ на амерички начин европљани су сами одустали. Они су мислили да ће придошлице поделити са њима идеје демократије и либерализма. Али такви принципи као што су лична слобода, свеоште бирачко право и једнакост свих грађана, независно од пола, расе или религиозне припадности, били су искориштени против њих самих.

На крају, као и у време Марка, над Европом се надвила нова авет, али то није комунизам, већ радикални исламизам, који може да прогута континент прво културно, а затим и политички. Говори водећи научни сарадник Центра за немачка истраживања Европског института РАН Александар Камкин.

- Овде постоје два аспекта проблема. Као прво, ислам у виду салафита и вахабита, који је проширен међу европским неомуслиманима склоних радикализму – то је скраћена верзија ислама за профанацију, чије тезе доприносе зомбирању личности. Основна идеја састоји се у конфронтацији изабраног и неверника. Популарност оваквих идеја заснована је на томе што у Европи исламску доктрину знају врло површно. Европљанима је тешко да разликују традиционални ислам са његовим сложеним системом моралних оријентира од примитивне верзије, срчаунате на непросвећене неофите. Ради тога треба бити стручњак. А таквих људи у Европи је мало.

Као друго, у Европи видимо тотални пад духовних вредности. То се дешава не у последњих сто година, већ вероватно од доба Француске револуције. Одуставши од свог културог идентитета, од свог културног кода, европљани су истурили у први план религију либерализма, личног усепха. Али то толико противречи људској суштини, да људи траже алтерантивне варијанте, налазећи их, на пример, у радикалном исламизму.

Сергеј Дуз,