Ми смо то већ знали, Блуме

Оно што је за београдску „Политику“ објаснио амерички новинар Вилијам Блум, а тиче се невладиних организација финансираних из Вашингтона, одавно је на балканским просторима познато и свим независним посматрачима светских сплетки и конспиративних дешавања, који се обично у слободно време окупљају испред локалних продавница у руралним подручјима, да би чак и са флашом пива у рукама и оскудним образовањем, служећи се само својом урођеном проницљивошћу, ипак непогрешиво погађали суштину свега што узму у разматрање.

Дакле, оно што је и до сада већ мање-више наслућивао сваки пунолетни грађанин, добило је још једну потврду у виду изјаве поменутог Блума, који је истакао да „америчка влада финансира невладине организације по целом свету, а да је главни њихов циљ да подстичу образовне и друге програме у страним земљама који ће резултирати тиме да владе у тим земљама раде оно што Сједињене Државе желе“, те је у наставку додао да „нико директно не говори да су ти програми конципирани са циљем рушења владе, али да се мора читати између редова“. Напослетку је амерички новинар казао „да је тешко пронаћи иједну државу на свету где америчке НВО нису активне“, јер како се дословно изразио, „они увек траже места где могу дестабилизовати владе или подржати њихове опозиције“.

Иначе, такво сведочење је само још више актуелизовало питање регулисања рада такозваних невладиних организација и у Србији, и то можда баш на онакав начин како је пре неколико година урађено у Русији, где је тамошњи парламент усвојио закон, ког је на крају потписао и председник Владимир Путин, који омогућава јавни увид у њихов рад. Наиме, тај закон додељује статус „иностраног агента“ невладиним организацијама које се финансирају преко границе и успоставља контролу над њиховом делатношћу.

Узгред буди речено, за оне којима такво законско решење већ унапред има призвук стаљинистичког или ко зна каквог другог тоталитаризма, ваљало би напоменути да су термин „инострани агент“, као и читава концепција закона који прописује ко су они и каква су њихова права и обавезе, у потпуности преузети из америчког законодавства које се сматра једним од најбољих у свету, па је зато разумљиво што је Русија овог лета одбацила као неосноване све приговоре Венецијанске комисије Савета Европе тим поводом и саопштила да нема намеру мењати свој важећи закон о невладиним организацијама, нити термин како их назива.

Међутим, без обзира да ли ће и Србија следити наведени пример Русије у тој сфери, остаје чињеница да су последње изјаве Вилијама Блума, које су преузеле такорећи све српске новине, подигле свест о правој суштини многих овдашњих НВО, с обзиром да је он на крају нагласио «да „америчко царство“ чини више штете него што доноси користи, те да зато треба бити врло сумњичав према свакој невладиној организацији коју подржава Вашингтон». Али они независни посматрачи са почетка ове приче, који седећи испред балканских провинцијских продавница редовно разматрају глобалне проблеме и оштроумно долазе до непогрешивих закључака, вероватно ће одмахнути руком и казати: „Ми смо то већ знали, Блуме“.

Ратко Паић,