Иран: хиџаб и политика

У Ирану се одиграо низ напада на жене због њиховог „лошег хиџаба“. Сиротице су поливане киселином због одеће која је по мишљењу терориста била неправилна. Једна жена је погинула, неке жртве напада су изгубиле вид.

Који је разлог ових нечовечних актова? Да ли ту постоји политичка основа? По мишљењу познатог руског оријенталисте-иранисте Јелене Дунајеве:

- Проблем хиџаба у исламу није централни, док под исламским слоганима радикални исламисти секу главе невернима. То видимо на територији Ирака и Сирије коју је окупирала организација „Исламска држава“. Међутим, однос према нивоу слободе у оквиру ношења хиџаба показује ниво толерантности у друштву, његове спремности да прихвати нешто другачије.

Исламска револуција је у Иран донела одређену строгост, између осталог, и у погледу одеће. Иранке морају да носе широку одећу која покрива главу и врат. Међутим, жене увек и свуда остају жене и теже ка томе да изгледају лепо.

Исламска револуција се дотакла и иранског друштва, што се у одређеној мери односило и на одећу. Крајем 90-их година почео је процес трансформације идеје хиџаба. Постепено су уместо паранџе (црног покривала) младе Иранке почеле да носе русари (марама за главу) и узак ропуш (дугачак жакет), а испод њега (о, страхоте!) западне плаве тесне фармерке, а на ногама дречаве и ништа мање западне патике.

Иранске помодарке се на томе не заустављају. Оне фантазирају у погледу кроја и боје русарија и ропуша, одлазећи све даље од тамних нијанси. У ИРИ се појавила самосвојна и чак и за Европљане врло привлачна исламска мода. При чему је у целини ова одећа – „нови хиџаб“ – испуњавала захтеве важећих закона.

Мада не увек. Иранске помодарке су понекад почеле да покривају главу тако да се испод мараме види коса. А што је још горе, почеле су све активније и изазовније да користе козметику. А то је по законима шеријата забрањено.

Оваква еволуција хиџаба изазива мржњу конзервативних кругова. Притом је таква њихова реакција појачана у периодима релативне либерализације друштвеног живота после дугих година притиска идеолошке пресе, кад је размишљати од шминки или русарију у боји било просто опасно.

У вези с тим намећу се извесне историјске паралеле. У другој половини 50-их година у СССР после смрти диктатора Стаљина и наступања отопљења појавиле су се групе младих људи које су упутиле изазов монотоности и сивилу одеће, које је Стаљинов режим усађивао дуги низ година. Они су добили назив „стиљаге“. Против њих су се активно борили идеолошки органи – чувари Стаљиновог наслеђа. Стиљаге су тукли, цепали су им дречаву одећу, бријали су им главе уништавајући њихове необичне фризуре.

У Исламској Републици је негативна реакција иранских конзервативаца на помодарке расла и за време либералног председника Мохамеда Хатамија, а расте и сад за време председника Хасана Роуханија. У суштини, то чак није реакција на помодарке, већ на политику ових председника у целини, која не задовољава радикале. „Киселински напади“ на жене представљају испољавање ове реакције.

У Ирану су, за разлику од СССР 50-их година, званичне власти осудиле ове злочине. Председник Роухани је пре годину дана, само што је победио на изборима, позитивно говорио о томе да жене треба да бирају одећу коју ће носити. Истакавши да је против негативног односа према женама које не носе хиџаб, додао је да жена без хиџаба не показује увек одсуство чедности. А сад је поводом најновијих догађаја председник Роухани изјавио: „Не треба превише да се усредсређујемо на проблем као што је ‘ лош хиџаб ’ .“

Чак су и такве присталице строгог поштовања шеријатских закона као што су познати у Исфагану официр Корупса стражара исламске револуције (КСИР) Акбар Пакзад и високи верски посленик Мохамед Таџи Рахбар, оштро осудили нападе на сународнице. На хиљаде Иранаца је изашло на масовне демонстрације у Техерану, Мешхеду, Исфагану, Сакези, Решти и другим градовима земље са захтевима да се обустави насиље према муслиманским женама.

Проблем хиџаба поприма политички карактер. Фундаменталисти „лош хиџаб“ сматрају делом страшне западне претње по Исламску Републику. Један од суперконзервативних иранских клерикала, Али-Реза Панахијан је изјавио: „Хиџаб није више само морална вредност. То је стратешко и политичко питање и... питање безбедности.“

Није случајно конзервативни меџлис недавно усвојио закон о додатним овлашћењима такозваних „моралних патрола“. Поставља се питање зашто управо сад расте напетост у вези с хиџабом. То је покушај најконзервативнијих слојева друштва да дискредитују све јаче либералне тенденције у спољној и унутрашњој политици владе Хасана Роуханија и тежња да се зауставе процеси еволуције. „Неправилни хиџаб“ је само повод за још један ударац радикала.

У Душанбеу су 7. новембра на фестивалу моде ирански креатори показали своје радове. Вероватно, не само паранџу и чадру. Живот се наставља.

Владимир Сажин,