„Одлучни алигатор“ са „брзим трозубцом“

Како су саопштили европски медији, главни командант оружаних снага НАТО у Европи, амерички генерал Филип Бридлав обратио се Пентагону са молбом да пошаље допунски контингент и техничко појачање услед пораста, према његовим речима, војних активности Москве у светлу украјинске кризе.

Ипак, према оценама експерата, управо алијанса повећава војне активности, увећавајући број војних вежби за случај митолошке „агресије“ са истока.

Како је изјавио, између осталих, Бридлав, на истоку Украјине се може појавити трајно тињајуће жариште тензија у виду „замрзнутог конфликта“. Генерал је саопштио и да се у пограничним рејонима Русије, као, налази 7 војних бригада, које непрестано мењају позиције услед чега је тешко одредити број војника. Према мишљењу Бридлава, у светлости руских акција, потребно је појачати присуство снага алијансе у балтичким земљама, Пољској и Румунији.

Јуче, како су саопштили медији, у алијанси је зазвонио аларм поводом „великих руских активности“ у ваздушном простору Европе, тачније – НАТО. На приближавање руских авиона, подигнути су били дежурни авиони Немачке, Велике Британије, Норвешке, Португалије, Турске и Данске. Треба напоменути да, према признању самих представника алијансе, сви летови руских авиона извођени су над неутралним водама, у отвореном за све међународном простору и ни једно нарушавање ваздушних граница НАТО није било фиксирано. Према подацима експерата, сама алијанса близу граница са Русијом има тренутно 5 пута више авиона него прошле године.

Ипак, апотеозом притиска антируске хистерије може се сматрати недавно фантастична историја са потрагом за непостојећом руском подморницом у шведским територијалним водама. Током 7 дана шведски војници су претраживали око 30.000 острва у потрази за руским диверзантима. Непознати човек кога су заробили показао се као шведски риболовац по имену Ове, а заробљена група наводних руских специјалаца – екипа репортера шведског листа «Dagens Nyheter». У целом, највећа после краја „хладног рата“ ПР-кампања шведских оружаних снага, које још увек не улазе у НАТО, коштала је пореске обавезнике земље 2,2 милиона евра.

На питање, зашто је све то требало, може се не одговарати. Довољно је само рећи, према сопственим информативним агенцијама, на огромном простору од Либије до Турске и даље, свих последњих месеци у позадини паничних изјава из Вашингтона и Брисела о порасту „агресивности“ Москве, одржавају се маневри, војне вежбе и тренинзи снага НАТО на којима се изводи симулација озлоглашене „опасности са истока“. Управо ових дана, више од 2.500 војника из 9 земаља НАТО учествује у Литванији у двонедељним маневрима „Гвоздени мач-2014“, док око 8.000 војника из 19 држава-чланица алијансе учествује код америчке обале у амфибијско-десантним војним вежбама под високопарним по-америчким именом „Одлучни алигатор“. Поред тога, у септембру у Украјини, под непосредним покровитељством Пентагона одржане су војне вежбе „Брзи трозубац-2014“ у којима је учествовало 1.300 војника из 15 земаља. И то, без обзира на то што на истоку земље још није било у потпуности угашено жариште оружаног конфликта.

Како је приметио представник РФ у НАТО Александар Грушко, након завршетка авганистанске операције алијанси је претила перспектива остати „без великог посла“ и био је потребан велики повод за повратак на стратегију територијалне одбране из периода „хладног рата“. Догађаји у Украјини су послужили томе. Ипак, у НАТО не могу да схвате да ће нова ојачана конфигурација сила алијансе бити узета у обзир у нашем новом војном плану, и да ће Русија предузети све неопходне мере како би поуздано обезбедила заштиту од свих опасности, нагласио је Грушко. То исто сматра и војни експерт, руководилац редакције војних вести агенције ТАСС Виктор Литовкин:

- Како би блок НАТО преживео, он је морао створити привид крајње неопходности постојања снага за одбијање руске агресије која у принципу не постоји. Ескалација ће се увећавати без обзира на кршење оснивачке повеље Русија-НАТО којом се забрањује размештање суштинских оружаних снага у близини граница Русије. Истина, појам „суштинских“ до данас није одређен. Без обзира на то, ми ћемо се бринути о осигурању своје безбедности не улазећи у трку у наоружању.

„У протеклих 100 година Запад је гледао на Москву са неповерењем, - приметила је на страницама швајцарског „Tages-Anzeiger“ професор-историчар са универзитета у Цириху Нада Босковска у чланку под саркастичним називом „Русија – наш омиљени непријатељ“. - Ипак, ова страна је била и остаје најважнији играч на светској арени и било би тешко игнорисати њене спољнополитичке интересе“. Са тиме се можемо и ми сложити.

Олег Севергин,

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут