НАТО-Русија: Конфронтација без конфронтације

Русија ће остати у изолацији, док не научи да поштује суверенитет других народа. А таквом поштовању може да је научи само снажна западна алијанса. Тако да НАТО треба да буде спреман да примени војну силу. Таквим изјавама су се истакли руководиоци Северноатлантске алијансе – Столтенберг и Вершбоу. При томе обојица у свакој другој фрази подвлаче да хладни рат они не желе. Противречне изјаве генералног секретара НАТО-а и његовог заменика направиле су посла аналитичарима.

Јенс Столтенберг који је недавно заузео дужност генералног секретара НАТО-а, говорио је у немачком фонду Маршала у Бриселу. Према његовим речима, алијанса не тражи конфронтацију са Русијом, и нико не жели хладни рат 25 година после пада Берлинског зида. Шта више, ако је вероватни Столтенбергу, алијанса просто жуди за сарадњом са Русијом. А Москва не прави кораке у сусрет НАТО-у. Тако да ће алијанса морати да ојача своје присуство у Источној Европи, не размештајући тамо битне борбене снаге. То ће, по мишљењу генералног секретара, послужити јачању колективне одбране земаља НАТО-а, што уопште не противречи развоју односа са Русијом.

Заменик генералног секретара НАТО-а Александар Вербшоу је говорио из Сеула, са форума о јачању мира. Он сматра да својим неразумним дејствима против Украјине и заплашивањем својих суседа, Русија је одустала од пута сарадње, изабравши уместо тога конфронтацију и агресију. И циљ НАТО-а је да подстакне Москву да делује одговорно, саопштио је Вербшоу. Док се то не деси, Русија треба да зна да ће остати у изолацији.

У оба излагања мал те не свака наредна фраза противречи претходној. Више или мање личе на истину речи Вербшоуа о томе да је циљ НАТО-а деловање на Русију. О томе да се алијанса у суштини претвара у атируски блок, говорио је недавно министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

- Уместо да се ОЕБС учини нормалном организацијом, која би на прави начин осигуравала безбедност свима, наше западне колеге су кренуле путем непромишљеног и безграничног проширења НАТО-а. Директно нам изјавивши да правне гаранције безбедности могу да добију само они који ступе у Северноатлантску алијансу. Био је одбијен наш предлог да се склопи споразум о безбедности који би такву могућност пружио свим земљама – како чланицама НАТО-а, тако и чланицама ОУКБ и неутралним земљама.

Алијанса је последњих година прекршила ако не све, онда већи део договора са руском страном. Између осталог, ширила се на Исток, мада је обећала Москви да то неће чинити. Сада, изјављујући о нежељи да иде на конфронтацију, полаже нека права на Украјину, остиче експерт Руског института за стратешка истраживања Сергеј Михајлов.

- Јасно је да је скуп дипломатских фраза то да НАТО не тражи конфронтацију са Русијом. У истом говору још већа противречност је изјава да ће НАТО и даље подржавати евроатлантски избор Украјине и неће дозволити Русији да преокрене ток догађаја. Коначно, НАТО има право да на територији земаља – својих сопствених чланица – некако премешта трупе. А отворено изјављивати да ће привлачити Украјину и претварати је у нови полигон – то је отворена конфронтација.

Доброг полицајца Столтенберг, да тако кажемо, није одиграо. Још гори глумац је Вершбоу – посебно када је позвао Русију да се врати поштовању општих правила, да поштује суверенитет других земаља, укључујући њихово право да самостално бирају своју судбину, чак ако се она не слаже са таквим избором. Тачније, по логици Вершбоуа, спонзорисање оружаног преврата у Украјини, припрема и наоружавање националиста, директна координација војних ресора у Кијеву од стране САД – није кршење суверенитета. Разбацивање пошиљки са америчким оружјем изнад зоне оружаног конфликта у Сирији вероватно се уклапа у општа правила. Па и народи Ирака, Либије, Сирије очигледно немају право да самостално бирају своју судбину и оно за њих не важи.

Игор Силецки,


Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут