Духовно-морални идеали Златног витеза

Двадесет две године успешно корача Русијом годишњи Међународни филмски форум Златни витез (МКФ). Творац и незамењиви председник Форума је народни уметник Русије Николај Бурљајев. На основу МКФ је формиран Словенски стваралачки савез Златни витез, који спаја 11 хиљада културних посленика из 15 земаља.

Постепено сфера делатности Златног витеза је проширена: појавио се и успешно ради Међународни позоришни форум, Словенски форум уметности, Словенски форум ликовних уметности и чак Међународни форум борбених вештина. За ове године у пројекту је учествовало више од 7 хиљада посланика културе из 60 земаља света, приказано је 7200 филмова, 500 представа, приказано је 160 телевизијских програма на каналу Спас. Тамо где је одржаван Форум формирани су и раде филмски клубови Златни витез.

Златни витез је започео као савезни руски пројекат у којем су учествовали многи региони Руске Федерације. Али временом он се проширио на земље ЗНД и Словенског света. Циљ тако масовног пројекта је утврђивање традиционалних духовно-моралних вредности, консолидација позитивних стваралачких снага мајстора културе. Девиза словенског форума уметности је За моралне идеале, за уздизање човекове душе. Добитници награда на филмским и литерарним форумима били су, на пример, познати србски писци (Добрица Ћосић, прва златна медаља А.С. Пушкин За истакнути допринос крижевности), филмски посленици (Јован Марковић, Милорад Бајић), глумци (Бата Живојиновић) и многи други културни посленици. А 2010. године Свети синод Српске православне цркве и његова светост Патријарх србски Иринеј је наградио Злати витез и Николаја Бурљајева највишом наградом – орденом Светог Саве Првог реда.

Ове године Словенски форум уметности се одвијао у разним градовима Русије (Томск, Москва, Ставропољ, Сергијев Посад, Санкт-Петербург, Владимир, Нижњи Новгород, Городец, Иваново, Хабаровск, Севастопољ). У октобру Пети Словенски литерарни форум, приређен поводом 200-годишњице рођења великог руског песника Михаила Љермонтова, био је гост Пјетигорска.

15. октобра, на рођендан песника, одржана је свечаност поводом откривања споменика Љермонтову и сквера у центру града. Монумент је подигао 1889. године скулптор Александар Опекушин. У 19. веку окупљене је поздравио градски управник Алексеј Смекалов, а данас градоначелник Пјатигорска Лав Травњев. Међу почасним гостима је био митрополит Црногорски и Приморкси Амфилохије, уметници и писци са свих крајева Русије.

Форум у Пјатигорску није само конкурс и додела награда. То су стваралачке вечери, сусрети уметника (Владимир Гостјухин, Алексеј Петренко, Аристрах Ливанов) и писаца са становницима града, ученицима и студентима, гледање нових и заборављених филмова, стваралачки диспути. 16. октобра у Пјатигорску одржана је Међународна конференција Духовне традиције Словенске књижевности. Задаци књижевности у светлу нове државне културне политике. Неколико незаборавних дана град се окретао у ритму празника прозе, поезије, драматругије и филма.

Свечана церемонија отварања Петог Међународног словенског литерарног форума одржана је у Ставропољском државном позоришту оперете. Девиза Форума биле су речи преподобног Сергија Радоњешког Љубављу и уједињењем спашћемо се. Угледни писци, песници, драматурзи, звезде филма улазиле су у зграду позоришта преко црвеног тепиха. Николај Бурљајев је тог дана свечано уручио Гран-при Форума богослову и православном писцу, аутору књиге Летопис новог косовског распећа Митрополиту Црногорском и Приморском Амфилохију. Окупљени су одали пошту преминулом србском писцу Добрици Ћосићу. После свечаног дела одржан је концерт Бал код кнеза Орловског, у којем су учествовали водећи солисти покрајинског позоришта оперете.

Стваралачки конкурс Књижевног форума је одржан у номинацијама: Проза, Поезија, Публицистика, Литература за децу и омладину, Деби (за студенте стваралачких универзитета) и први пут – Историја словенских народа и Филмски сценарио. Издавачки савет РПЦ је основао награду – Пут ка цркви. У конкурсу су учествовали како писци почетници, тако и признати мајстори. Биле су размотрене све пријаве (издата књижевна дела и рукописи) – 108 дела разних жанрова из Републике Белорусије, Украјине, Србије, Бугарске, Грузије, Грчке, Нигерије и 20 региона Русије.

др Јелена Гускова,