Никита Михалков је сместио Београд у центар света

Када се највећи светски глумци и режисери, попут на пример оних из Холивуда, запуте из својих филмских студија у посету некој малој земљи, онда их обично у тим срединама дочекују као праву сензацију зато што су се размажене звезде смиловале да посете њихову културну провинцију. Међутим када Никита Михалков посети Србију онда је он најдражи гост из сасвим другог разлога – зато што по његовом мишљењу није свратио у културну провинцију, него зато што прослављени руски редитељ сматра Београд самим центром света.

Наиме, Михалков је одабрао управо главни град Србије за место у коме се је 3. октобра у Сава центру одржала светска премијера његовог новог филма под називом „Сунчаница“, одакле ће кренути у освајање биоскопских сала и на другим меридијанима, па ће тако тек после српске публике, његово ново уметничко остварење моћи да види публика у Русији, а затим и у читавом свету.

Зато није необично што га је примио и премијер Србије у свом кабинету, уз образложење да је „почаствован доласком редитеља, чија су остварења обележила светску кинематографију“, а све указује на то да ће и ово његово најновије дело оставити значајног трага, с обзиром да се ради о филму са богатом историјском подлогом, чија се радња одвија на Криму у време сутона царске Русије, а додатну пажњу домаћих гледалаца несумњиво привлачи чињеница да је у њему ангажован познати србски глумац и то у главној улози. Иначе, сам Никита Михалков је врло отворено објаснио због чега се одлучио да баш србској публици поклони премијерно приказивање свог новог филма, дословно рекавши ово - „Када се филм први пут приказује, то за гледаоца постаје дан рођења филма.

А рођендан се слави са пријатељима, и зато филм приказујем у Београду, а не у Бриселу“. Осим тога, он је изјавио и на поменутом сусрету са премијером Вучићем, да још један од разлога зашто је изабрао Београд за светску премијеру филма „Сунчаница“ лежи у чињеници да је Србија „земља која чува историју и традицију, брине о својој будућности и сама доноси одлуке упркос свим притисцима“, што у њему изазива посебно задовољство. Наравно, и србски љубитељи филмске уметности такође имају разлога да једнако буду задовољни са чувеним руским редитељем, и то не само због визуелног ужитка којег им приређује, него и због личних ставова које је много пута до сада изражавао у јавности. То се рецимо односи на његово снажно противљење НАТО бомбардовању Србије, уз изјаву да за њега „одбрана Косова значи одбрану панславизма и будућности православља“. Такође, још се памти његов прошлогодишњи говор са филмског фестивала на Палићу, када је отворио душу признавши да „толико воли Србију да му није важно да ли је дошао да добије награду или не“, а једна од његових последњих у низу изјава гласи да „руска љубав и пријатељство према Србима нису рационални, него су на емоционалном нивоу. Ми смо једна крв, исте смо вере“, додао је, „и зато када ми за некога кажу да је Србин, одмах се осмехнем“.

Све је то, дакле, довољан разлог да се и овдашња публика најблаже речено осмехне доласку Никите Михалкова, који је са премијерним приказивањем филма „Сунчаница“ барем за тренутак претворио Београд у истински центар света, и то у време када га многи други упорно гурају на периферију културних и свих других збивања.

Ратко Паић,