BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Зашто се у Србији крије да је у ЕУ од скора на снази закон који практично искључује употребу чаја и меда

Зашто се у Србији крије да је у ЕУ од скора на снази закон који практично искључује употребу чаја и меда
20.05.2013. год.

 Док се јавност бави шоком који је изазвао владика Амфилохије Радовић својим “јектенијем за упокојење Владе и Скупштине Србије и њихово васкрсење” и саслужбовањем владике Атанасија Јевтића, истом пригодом, а на митингу против прихватања бриселског споразума, Србију, како видимо, чека лепа европска будућност. Сузана Грубјешић је ових дана изјавила да би то, то јест придруживање Србије пројекту присаједињења ЕУ, могло да се деси релативно брзо, а можда и пре.

Док Србија са обожавањем гледа бескрајни плави круг, и у њему жуте звездице, сањајући да ће једног дана и она да постане Звезда (европског) Гранда, неке ствари пролазе готово неопажено. На пример, да је Србија, између осталог, потписала злогласни ЦОДЕ АЛИМЕНТАРИУС. Од пре месец дана, у земљама чланицама Европске уније не сме да се продаје лековито биље и природни лекови на бази трава, што укључује и чајеве, али и мед.
Наиме, на снагу је ступио нови закон који прописује да се природни лекови од биља пре продаје морају истраживати неколико година, а сертификат без кога се не може ући на тржиште Европске уније кошта 100.000 евра. Ове забране ће морати да се придржавају и многе земље које нису чланице Европске уније, а односи се на државе, потписнице Кодекса алиментаријуса. То значи да ће те државе на својој територији забранити рад траварима и медарима и продају њихових препарата укључујући и чајеве! Можда је неком смешно то што ће Хрватска остати без неких вина, без пашког сира а можда и без далматинске пршуте, али то исто чека и нас. Светла европска будућност, између осталог, подразумева и беспоговорну послушност – Кодекс алиментаријус се тако испоставља као само једна од многих фасета Уговора са Ђаволом. Некадашњи вицеви, већ данас изгледају као неподношљива реалност – можемо да кажемо збогом хајдучкој трави и мајчиној душици, меду и шљивовици – ако мајстор из Брисела, после неколико година испитивања закључи да нису по стандардима ЕУ.
Хајдучка трава, то са сигурношћу можемо да кажемо, сигурно није, а можда ће бити, уколико промени име. А о печеним прасићима да и не говоримо – награбусили смо ако ПЕТА сазна да се овде пеку цели прасићи. Шта тек рећи о могућности да нам једног дана јаве да није безбедно да пијемо воду из водовода, да мирођија мора да има сертификат из Брисела и да мушкатле из расадника из Заклопаче, озбиљно угрожавају једниствену политику пољопривреде Европске уније? А да и не говоримо о могућности да се неко досети да нам јави како кување у посуђу “металац” није безбедно, а такође није немогуће и да кодекс алиментаријус не прођу ни руке србских мајки – што, па може да се деси да нам забране да једемо по кућама? Још кад се томе дода чињеница да се у Европи све теже могу наћи сијалице од сто свећа, те да је кампања око такозваних штедљивих сијалица већ некоико година у замаху – наша светла европска будућност биће некако контролисана и штедљива. Да и не говоримо о алтернативној медицини која је, већ сада, бачена на ђубриште историје. Фармацеутске компаније су те које ће нас и разбољевати и лечити, а свака саксија на тераси биће потенцијални извор политичке некоректности. Уопште, гајење зачинских и лековитих биљака, биће ствар Централног комитета, а оно чему се радујемо као мала деца, све више личи на строго контролисане возове новог коперниканског обрта либералног капитализма, који свакога дана, све више, и у сваком погледу, постаје пројекат супер контроле.
Ипак, сасвим је логично да у овој земљи нико на ову тему не реагује. Ко ће још да се бави проблемом земље у саксијама, када смо тако лако успели да се не бавимо огромном земљом коју смо изгубили на Косову?
Улазак у Европу у ствари значи пристајање и на правила која нам се не свиђају. Прво правило смо већ научили – кога је молити – није га љутити. Друго правило је да о нашим животима, нашем здрављу, нашој храни, нашој земљи више не одлучујемо ми – него они који знају шта је за нас најбоље.
А све остало, можемо како хоћемо.


  • Извор
  • Новости


Коментара (7) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне

Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


НИС добитник признања „Доброчинитељ“ за 15 година доприноса заједници

Реакција Вашингтона на напад у „Крокус сити холу“ показује његову пристрасност јер настоји да прикрије Кијев, тврди Марија Захарова


Према мишљењу младих НИС лидер у пословању на тржишту Србије


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА