Украјина покушава да енергично реши енергетске проблеме

Украјина тражи алтернативни гас. Ове недеље на територији земље је почела изградња великог терминала за прихватање компримованог природног гаса. Кијев намерава да добије гас из Азербајџана, Турске, САД, Катара и Норвешке. Украјинске власти изјављују да ће 2018. године бити не само потпуно независни од Русије, већ и испоручивати гас у Европу. Експерти скептично процењују такве планове.

Премијер Украјине прича о опширним плановима вађења енергената од уљаних шкиљаца: 30 милијарди кубика годишње током наредних 10 година. Поменуо је Николај Азаров и заједнички пројекат с Shell у разради епиконтиненталног појаса Црног мора. Кијев је изјавио о жељи да учествује у транспортовању азербајџанског гаса у Европу. Од 2018. године ради тога ће бити завршена изградња Трансанатолијског гасовода. Међутим, ситуација није тако једноставна, - сматра аналитичар инвестиција Валериј Нестеров.

- С једне стране, перспектива није најбоља за Гаспром. Међутим, у изјавама Кијева има много блефирања.

Кијев не тражи лаке путеве. Рецимо, предлог за добављање гаса из Норвешке чуди експерте. Проблем је у томе, што не постоји директни гасовод из Норвешке у Украјину, зато гориво и његово транспортовање ће скупо коштати Кијев, - истиче Валериј Нестеров.

- Мада Норвежани продају гас са попустом, он није јефтин. Сличан пројекат с Пољском није остварен управо због скупоће.

Између осталог, Кијев већ добије норвешки гас на други начин. Почетком новембра је закључен двомесечни уговор с немачком RWE. Украјина купује гас од Немачке, који је Немачка набавила у Норвешкој. Гориво се транспортује преко Пољске кроз празан гасовод. Ни то није једноставно, али, изгледа, за украјинске власти је то лакше од преговора с Русијом. Планираних за будућност 5 милијарди кубика годишње није довољно ради задовољавања потреба украјинске индустрије. Кијев се узда у испоруке компримованог природног гаса. Међутим, ни то неће бити довољно, - сматра политиколог Богдан Безпалко.

- Руски гас се користи управо за индустријске потребе. Да би заменила те обиме компримованим гасом Украјина мора да има одговарајућу инфраструктуру, новац за коју неће дати ни ЕУ, ни САД.

С Катаром је успела да се договори, ради тога је у Доху ишао лично председник Виктор Јанукович, који тврди да ће Катар постати један од најважнијих добављача компримованог гаса у Украјину, Украјина ће плаћати житарицама.

Перспективе бартерне стратегије Кијева проценио је политиколог Роман Ларионов.

- Одлучност Украјине у питању прелаза на компримовани гас уз егзотични начин да се иссплати тешко је проценити. То, како одлучно, на штету континуираности, Кијев тражи добављаче горива може да се објасни. За недељу дана ће бити почета изградња гасовода Јужни ток. После његовог завршетка за 3-4 године основни адут Кијева на преговорима с Москвом и основни извор новца – гаснотранспортни систем – никоме неће бити потребни.

С друге стране, Москва никад није претила Кијеву да ће затворити гасну славину. Москва не избегава преговоре о цени гаса, али се украјинско руководство одлучило за скупе пројекте, а не за реалну сарадњу, - сматра економиста Михаил Суботин.

- Гас из Катара је  јефтинији од руског, али је сама изградња фабрике скупа.

Кијев не мисли на финансијске штете, као ни угрожени реноме. Рецимо, на почетку изградње терминала за компримовани гас потписан је споразум с инвеститорима, где је присуствовао Николај Азаров. После два дана је шпанска страна изјавила да ништа не зна о човеку, који је потписао уговор у име компаније.