Срби, народ најстарији

 "Целокупна званична историја је гомила бесмислица''

Henry Ford, Confirmed Mason,33 degree 

 

Прикупио сам хаплотипове од 25 маркера рода R1a1 из свих земаља Европе, и за сваку земљу или регион одредио хаплотип заједничког претка дотичне популације, и када је тај предак живео. И испоставило се да је у готово читавој Европи, од Исланда на северу па до Грчке на југу, заједнички предак био исти!

Другим речима, потомци су своје хаплотипове као штафету преносили сопственим потомцима по поколењима, разилазећи се из једног истог историјског места, прапостојбине Прасловена, прапостојбине „Индоевропљана“, прапостојбине Аријеваца – за коју се испоставило да је Балкан. И то не просто Балкан, већ Србија, Косово, Босна, Македонија. То је ареал најстаријих хаплотипова рода R1a1. И доба када је живео прапредак, на које указују најстарији, највише мутирани хаплотипови – то је пре 12.000 година. Тачније, пре 12.200 година, али то је већ претерано. У археологији и лингвистици не знају за такве прецизности у толикој давнини.

Анатолиј Алексејевич Кљосов је председник научне консултативне управеМеђународног генеалошког бироа. Професор је биологије Харвардског универзитета.

У СССР је био доктор хемијских наука, професор Московског државног универзитета. За истраживања у области биолошке катализе додељена му је награда Лењинског комсомола (1978) и Државна награда СССР (1984). Оснивач је Руске академије ДНК-генеалогије. Живи у Њутону, Масачусетс.

Док поједини научници полако и опрезно покушавају да припреме човечанство за објављивање дуго и вешто скривене тајне да ванземаљци постоје и да је питање дана њиховог званичног оглашавања, људи схватају шта то стоји у позадини толике сатанизације србског народа и свега што је за њега везано.Другим речима, није џабе Брејвику главни инспиратор оног ужасног злочина некакав србски витез, није случајно на Марјану несрећну Мексиканку убио ''неко из Новог Сада'', сигурно није безначајна чињеница да је у близини убијене породице на Алпима ''примећена сумњива особа са Балкана''. Нема везе што ће касније све да се демантује, није важно што ће накнадно да се испостави да је за Сребреницу одговорно више западних обавештајних служби или то што ће неки људи да признају да се пропагандом о ''србским злочинима на Косову'' заправо прикрива унапред планирано трансплантирање србских органа у тела многих важних личности земаља запада.

Дозвољен је сваки двоструки стандард када је Србин у питању.

Дозвољено је свако непочинство.Зверство.

Зашто?

Францискo – Маријa Апендини:

„Sunt et versus mare Hircanum Circassi, gens Bellicosissima, quae longe tempore Aegypto et Syriae, sub Servorum nomine imperitavit...“

Кажу да се ништа не догађа случајно.Има, помињу, пословица која каже да се заклела Земља рају како све тајне морају да се дознају. Цар Тројан није довека могао да сакрива козје уши. Тако и ово...
 

Што из незнања, што из зависти, а бога ми неки баш намерно, дакле, многи су и после силних доказа о србским траговима широм земљиног шара ширили давно превазиђену ''истину'' о досељавању србског народа на Балкан које се, наводно, догодило у седмом веку нове ере. Наравно да је то племе морало да буде дивље, при томе.
 

Међутим, одговор на питање прапостојбине Словена и Индоевропљана, па тако и Срба као најраније помињаних од свих њих, даје ДНК-генеалогија. Помоћу ДНК-генеалогије могуће je пратити кретања народа и без помоћи лопате и четкице археолога, или мерења лобања, и без довитљивог расплитања сазвучја и значења речи у живим и мртвим језицима, већ просто пратећи маркере у нашим ДНК. Њих, те маркере, не могу „асимиловати“ или „прогутати“ други језици, културе или народи, како се то дешава хиљадама година у оквиру појмова историје, лингвистике, антропологије.

 

Шта рећи другови и господо аутошовинисти? Хтели сте мултидисциплинаран приступ - више него мултидисциплинаран приступ сте и добили. Ево како Кљосов започиње своје дело:

С друге стране – да се схвати и саосећа, то може. Па, није било другог термина за „Индоевропљане“. Није било назива за људе који су у та далека времена образовали културну везу с Индијом и ту културну и, у сваком случају, језичку везу проширили на читаву Европу.

Како то није било? А Аријевци?

Још о терминима. Из неког разлога је допустиво да се говори о старим Германима или Скандинавцима, а о старим Словенима није. Сместа се чује

– не, не, старих Словена није било. Премда би свима требало бити јасно да се ради о Прасловенима. Какво је то двојно мерило? Хајде да се договоримо – говорећи о Словенима, имам у виду наше претке који су живели хиљадама година пре нас, а не савремену „етнокултурну заједницу“. Ваљда морају имати некакво име? Ваљда не незграпно „Праиндоевропљани“? Нити „Индоиранци“, је л` да? Нек онда буду Словени, Прасловени. И Аријевци, али и о томе ћемо касније. Сада – о којим се то Словенима ради? Словени се традиционално деле на три групе – Источне Словене, Западне и Јужне. Источни Словени – то су Руси, Украјинци, Белоруси. Западни Словени – Пољаци, Чеси, Словаци. Јужни Словени су Срби, Хрвати, Босанци, Македонци, Бугари, Словенци. Овај списак није исцрпан, можемо се присетити Сорба (Лужичких Словена) и других, али је идеја јасна. Та подела је у суштини заснована на лингвистичким критеријумима по којима се словенска група индоевропских језика састоји из источне, западне и јужне подгрупе, с отприлике истом поделом по земљама. У таквом контексту су Словени – „етнокултурне заједнице“, што укључује и језике. У таквом виду су се, сматра се, формирали до VI–VII века наше ере. И словенски су се језици, према подацима лингвиста, разишли пре око 1.300 година, опет отприлике у VII веку. Али генеалошки побројани Словени припадају сасвим различитим родовима, и историје тих родова се сасвим разликују.

Зато су западни и источни Словени као „етнокултурне заједнице“ –донекле различити појмови. Једни су махом католици, други – православци. ( у даљем тексту речи Анатолија Кљосова су болдованe ).

Овде треба напоменути да Кљосов из неких њему познатих разлога није хтео да нагласи кад се у историји први пут помињу Руси, кад Чеси, Пољаци а кад Срби, Прасрби или Протосрби.

Јер:

У Минхену се налази оригинална немачка хроника, писана око 750. године нове ере, у којој дословно пише: "Срби представљају тако велико царство (регнум) да су из њих произашли сви словенски народи" (Hormayers Archiv, st. 282-283)

“Робер Сипријан за Дунав каже да је србска река, а СРБЕ НАЗИВА ПОЧЕТНИМ НАРОДОМ И МАЈКОМ НАРОДА,

А СРПСКИ ЈЕЗИК - ЈЕЗИКОМ МАЈКОМ.” 

Римско-галски писац Vibius Sekvester каже да су се још у његово доба сви полапски Словени називали именом Serbetii Servetii.

Павел Шафарик у књизи "Словенске старожитности" пише: "Име Срб дубоко је укорењено међу свим Словенима и могло је само у својој прадомовини добити свој прави значај". 

Сафарик писе: "Никада до шестога века није поменуто име Чех, Лех или Словен, а и о Поljacima i Rusima pisana istorija govori tek u devetom veku."

И док се нама садањим Србима ругају Хрвати и жалосни Југословени што тежимо ка Великој Србији славни Шафарик пише: ''Многи докази нагоне нас да корен илирских Срба тражимо северно од Татре близу Лета и Литванаца у прадавној ВЕЛИКОЈ СРБИЈИ'' (Sebrani Spisi I 43).

Никола Фрере, како наводи Шафарик, сматрао је србски мајком трачког и грчког језика. Шафарик у свом делу "Старожитности" пише: "Срби ЖИВЕ У ЕВРОПИ ОД НАЈДАВНИЈИХ ВРЕМЕНА ИЛИ ОД ПРАИСТОРИЈСКОГ ДОБА, а тако распрострањен народ води своје порекло од најдаље прошлости

Он тврди да су Срби настањивали готово целу Европу и многе делове Азије, па отуда она наша стара изрека: "Говори србски да те цео свет разуме". 

За србски језик Шафарик каже да је: "Тако оригиналан, чист, граматички савршен и богат, те НИЈЕ МОГАО ДА СЕ ОБЛИКУЈЕ БЕЗ ПОСТОЈАЊА ЈЕДНОГ ЈЕДИНСТВЕНОГ ПРВОБИТНОГ И САМОСТАЛНОГ НАРОДА". 

А стари србски језик био је сасвим сличан данашњем, савременом, што је реткост у историји језика.”

Грчки историчар Лаоник Халкокондил казе да су Срби Илирци, дошли из земаља иза Дунава и тврди да су Срби најстарији и највећи народ на свету (подразумевајући под тим именом све Словене)

Хрватски историчар Маретић, пишући о римском историчару Плинију, који је живео у Христово доба, наводи да су Срби живели око Дона, а Венди уз Вислу. У то доба Србе су углавном називали Трачанима, Трибалима, Вендима и Антима.

Прокопије из Цезареје, готски писац Јорнанд и Арапин Ел Бакр' тврде да су Срби настањивали велики део Азије, цео Балкан и још пре Христа допирали до Рима.

Др. Рачки у својој "Повјести Словена" (ст. 6 и 7) наводи: "У почетку Словени су се називали домаћим именом Срби, тј. рођаци, а странци, специјално Немци звали су их Вендима. Тим именом звали су их и Грци и Римљани још од седмог века пре Христа". 

Све ово потврђује да су Срби најстарији словенски народ и да је име Србин хиљадама година старије од имена Словен.

Име Словен јавља се први пут у петом веку (491. г.) нове ере, са римским освајањем. Померајући се на Запад Европе, Срби су се сукобили са Германима. У то доба сва србска племена међусобно су се разумевала и почели су се звати Словенима, а оне које нису разумели назвали су Немци, јер су им деловали немо. Како су се до тада сви Словени називали Србима и хиљадама година сачували то име, отуда су свакако они били кичма и срж свих словенских народа.

Рус Велтман у својој историји потврђује да је у древним временима име Србин било заједничко свим Словенима"

Немачки етнограф Карл фон Церниг у свом делу "Ethnographie der Osterreishischen Monarchie" , (Беч,1857.) тврди: 

" ПРВО ОПШТЕ ИМЕ СВИХ СЛОВЕНА БИЛО ЈЕ СРЕБЛИ, ШТО ЗНАЧИ УЈЕДИЊЕНИ."

Да ли још од тада датира страх њихових непријатеља изражен у изреци:

''Не дај боже да се Срби сложе?''(прим.омега68)

Мадјар Калај Бенијамин у " Историји Срба" записао је: 

" ПО ИСПИТИВАЊИМА НАЈБОЉИХ НАУЧНИКА СВИ СЛОВЕНСКИ НАРОДИ СУ СЕ У ПРАСТАРО ВРЕМЕ НАЗИВАЛИ СРБИ, А СЛОВЕНИ И АНТИ БИЛИ СУ САМО ОГРАНЦИ ОВЕ ПОРОДИЦЕ".

Мађарски гроф Калај у својој историји писао је: "По испитивањима најбољих научника сви словенски народи у прастаро доба називали су се Срби". 

Он такође наводи да се од шестог века појављује име Слави, док су сви Словени живели заједно и називали се сабраћом.

Словеначки научник Грегор Крек, професор Универзитета у Грацу у свом делу " Einleitung in die slawische Literaturgeschiste, akademische Vorlesungen, Studien und kritische Streifyuge" (Grac,1887.) piše: 

" УСКОРО ЋЕ ДОМАЋА ОЗНАКА СРБА КАО КОЛЕКТИВНИ НАЗИВ, КАО НАЗИВ ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ ЈЕДИНИЦЕ, БИТИ ПОТИСНУТО, А ТАКОДЈЕ И НАЗИВ ВЕНЕТИ, ДА БИ СВЕ ВИШЕ УСТУПИЛА МЕСТО ИМЕНУ СЛОВЕН...." ... којим се пак означава само укупан словенски запад,

док се за источна племена појављује име АНТИ / али, не прије ВИ стољећа нове ере/ ... "

Мало даље професор Крек пише:

"ИМЕ СРБИ, КОЈЕ ЈЕ НЕКАДА означавао СЛОВЕНСКИ НАРОД (УОПШТЕ ) све се више сужавало,

и данас га носе само становници ДВЕЈУ Лужица (Лужички Срби), и јужнословенски СРБИ на Балкану. 

За она прва два племена ми кажемо Сорби (Wendi), само зато да их одвојимо (разликујемо) од Јужних СРБА,

од којих су ВЕЋ ЈЕЗИКОМ прилично РАЗДВОЈЕНИ. "

Извор:

Seite 297.

Einleitung in die Slawische Literaturgeschichte, Akademische Vorlesungen, Studien, und kritische Streifzug, II Aufl.,

Graz, 1887.g. 

Чешки слависта Павле Јосиф Шафарик тврди у свом делу " Славјанске старожитности" (Словенске старине) следеће: 

" СРБИ, ПРАСТАРО, ПРВОБИТНО, ДОМАЋЕ ОПШТЕ ИМЕ СЛОВЕНА..." 

( "Serben, der uralte, ursprungliche, einhheimische Gesamtname aller Slawen...)

Ето зашто је био потребан термин ''Протосрбин''.( прим.омега68 )

У свом делу " Слованка" (Праг, 1814) Јосиф Добровски је записао: 

" КАД БИХ ИМАО ДА ПРЕДЛОЖИМ ЗАЈЕДНИЧКО ИМЕ ЗА ОБА ПОРЕТКА ПОД КОЈИ СВИ СЛОВЕНСКИ НАРОДИ МОГУ ДА СЕ СВРСТАЈУ, ТО БИ БИЛО ИМЕ СРБИН."

Грчки историчар Лаонико Халкокондило Атињанин , у својој " Историји Византије од десет књига" , писаној у XV веку, описујући византијско царство од 1298-1463. године пише следеће на страни 14. : 

" Trzballos, Serblos, autem gentem esse totius orbis antiquissimam et maximam, compertum habeo" ( Трибали, СРБИ, НАЈСТАРИЈИ СУ И НАЈВЕЋИ РОД НА ЦЕЛОЈ ЗЕМЉИ, ПОУЗДАНО ЗНАМ)

Француски научник и слависта Сипријан Робер, професор славистике на Француском колеџу, у свом делу " Le monde slave" , на страни 40. каже: 

"ИСПОЧЕТКА СУ СВИ СЛОВЕНИ НАЗИВАНИ ВЕНДИ ИЛИ СРБИ.....ИМЕ СРБИН, ЈЕДНАКО КАО И ИМЕ ВЕНД, ОБЕЛЕЖАВАЛО ЦЕЛОКУПНУ РАСУ."

Можда треба још доказа?

Пољски научник Лоренц Суровјецки заједно са Шафариком написао у будиму 1828. године под насловом " О пореклу Словена по Лоренцу Суровјецком" : 

".....ДА ЈЕ ИМЕ СРБ КАО СВЕОПШТЕ ИМЕ ЗА СВА ПЛЕМЕНА ВИНДИЈСКОГ ( ИНДИЈСКОГ ) ПОРЕКЛА СТАРИЈЈЕ НЕГО СЛОВЕН..." 

(..." dass der Name Sеrb als gesantname fur alle Stamme derselben Windischen ( indischen) Abkunft alter sei, als Slawen...")