BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

100 најмоћнијих жена у Србији

100 најмоћнијих жена у Србији
29.12.2007. год.

Листом 100 најмоћнијих жена, како смо практиковали и током протекле три године, од данас почињемо објављивање велике годишње студије „Блица“ о најуспешнијим и најутицајнијим људима у Србији. После листе најмоћнијих жена, следи листа најмоћнијих на естради, најмоћнијих људи у спорту.


Листа која следи након спорта посвећена је моћницима у медијима, следе листе најмоћнијих странаца у Србији, а потом најмоћнијих држављана Србије у иностранству. Потом ћемо, уз сарадњу са читаоцима, њихове предлоге и сугестије, бирати и у новогодишњем броју објавити листу 20 величанствених, посвећену људима који су личним позитивним примером обележили 2007. у Србији. На крају ћемо објавити листу 300 најмоћнијих људи у Србији.


Критеријуми којима се руководимо правећи листе моћних
- лакоћа остваривања циљева
- препознатљивост у јавности
- лични ауторитет и углед институције коју представљају
- финансијски и политички утицај
- лична харизма


Горан Свилановић о „Блицовој“ листи

Пут ка ЕУ је у добрим рукама
Овогодишња листа 100 најмоћнијих жена у Србији још једном је показала да је интеграција Србије у Европску унију међу најзначајнијим приоритетима наше земље. Доказ за то су доминантне позиције које на листи заузимају жене које се стручно баве питањима интеграција наше земље у Европу, али и финансијски стручњаци на високим позицијама у европским институцијама. Између осталих, на листи најутицајнијих су Тања Мишчевић, директорка Канцеларије Владе Србије за придруживање Европској унији, Милица Делевић-Ђилас, помоћник министра спољних послова, Јелица Минић, функционер Европског покрета у Србији, Соња Лихт, представница Светске банке Каролин Јунгер, Драгица Пилиповић-Чефи, Кори Удовички... Колики је значај и утицај жена на интеграције у Србији одговара Горан Свилановић, функционер Пакта за стабилност југоисточне Европе.
- Незахвално је о томе говорити са становишта пола. Верујем да су жене и мушкарци подједнако добри и да би требало да буду једнако заступљени. Утицај жена на овако важне теме врло је значајан и он је очигледно у порасту, али не би требало правити грешку због које је и настао феминистички покрет, односно не би требало истицати супериорност једног пола над другим - каже Свилановић.
Када су у питању европске интеграције, он каже да је тај посао у Србији у врло добрим рукама.
- Моћ може да има различите призвуке, али је утицај ових жена неспоран и веома је добро да се види да су оне на врло значајним местима када су у питању европске интеграције. Оне уживају велики углед код нас, али и у Бриселу, и све оне одлично раде на најзначајнијем послу, приближавању Србије Европској унији. То што су се нашле на тако високим позицијама на вашој листи најбоље говори о њиховим квалитетима. Ипак, могуће је и да је у питању незаинтересованост политичара којима је придруживање Србије Европској унији другоразредна тема. Ако је тако, онда је то срећна околност, јер је захваљујући њиховом ангажовању напредак Србије врло значајан - каже Свилановић.


1. Милка Форцан
Потпредседница „Делте“, највеће компаније у региону, истовремено и највећег центра моћи у Србији. У „Делти“ је већ пуних 15 година. Предлог за њено постављење на место председнице Савета за брендирање Србије није прошао због одбијања појединих чланова Савета да се нађу под њеном диригентском палицом. Такав развој догађаја многи тумаче као први озбиљан пораз Милке Форцан и компаније чија је она потпредседница. Својевремено је изјавила: „Ако било ко у Србији сматра да је ‘Делта’ највећи центар моћи по успеху у пословању, организованости компаније, регионалним амбицијама и угледу, онда је сасвим у праву. То с поносом признајемо“. Рођена је 1969. године, завршила је Економски факултет, удата је и мајка двоје деце. Добитник је многобројних признања из области маркетинга.

2. Лепа Брена
Лепа Брена, односно Фахрета Живојиновић, годинама се са великим успехом подједнако добро сналази на два поља - пословном и естрадном. Без сумње је и једна од ретких особа коју радо позивају на готово све значајније скупове, манифестације и прославе. Још 1998. године са Сашом Поповићем је основала дискографску кућу „Гранд продакшн“, која је израсла у далеко најуспешнију кућу која се у Србији бави фолк музиком и проналажењем нових талената. Паралелно с тим послом, Лепа Брена са супругом Слободаном Живојиновићем поседује неколико фирми и представништава. Фахрета, девојачко Јахић, рођена је у Брчком 1960. године. Са песмом „Чачак“ 1982. године је ускочила на музичку сцену оставши на пиједесталу све до данас. Са Слободаном Живојиновићем има синове Виктора и Стефана.

3. Каролин Јунгер
Иако је већ пуне три године заредом међу десет најмоћнијих жена „Блицове“ листе, о шефици канцеларије Светске банке у Београду у јавности се мало зна. Каролин Јунгер избегава појављивање у јавности, али је и те како важна и утицајна особа у нашој земљи. У краткој званичној биографији пише да је на ову дужност постављена у марту 2005. године и да је пре тога била саветник потпредседника Светске банке. У тој међународној финансијској организацији је од 1995. У Београду је већ била ангажована 2001. бавећи се отписивањем дугова Србије и Црне Горе. Сарадници је описују као истрајну и јаку, а наши министри који су преговарали с њом кажу да зна да није лак преговарач. Каролин Јунгер каже да у Србији нема опуштања и да се у будућности морају постићи „запањујући резултати“.

4.Ружица Ђинђић
Премијерка женске владе Србије коју су изабрали читаоци „Блица“ само повремено се укључује у активни политички живот Србије, пре свега кроз подршку коју пружа политичкој опцији за коју верује да је најприближнија политици коју је водио Зоран Ђинђић. Ружица Ђинђић је прва жена која је добила место број 1 на изборној листи Демократске странке и члан је Председништва ДС. Оснивач је и председница Удружења „Прво деца“ и председница УО Фонда „Др Зоран Ђинђић“, који је у последње четири године најталентованије студенте из Србије слао на праксу у немачка предузећа. Активна је и у организацијама које се баве проблемима аутистичне деце. Почасни је председник Универзитета у Новом Пазару. Дипломирала је на Правном факултету у Новом Саду и радила у Књижевној заједници Новог Сада. Рођена је 1960. у Ваљеву, мајка је Јоване и Луке.

5. Ната Месаровић
Судија која је изрекла најтеже казне организаторима и извршиоцима убиства премијера Србије др Зорана Ђинђића. У образложењу пресуде коју је изрекла није штедела оптужене јер им је кривица недвосмислено доказана, али није имала милости ни према сведоцима који су у међувремену мењали исказе. Легијини саборци из ЈСО долазили су на суђење које је водила обучени у беле мајице с црвеном ружом, али се она није дала заплашити. Ната Месаровић била је дуже од десет година судија за прекршаје, затим судија Четвртог општинског суда у Београду, а у Окружни суд дошла је крајем деведесетих. Пред прелазак у Специјални суд радила је у већима првог степена Окружног суда. Конкурисала је за Врховни суд скоро истовремено када и за Специјални суд. Изабрана је за Врховни суд, одакле је делегирана за судију Посебног одељења.

6. Мадлен Цептер
Највећа мецена уметника у Београду и Србији у последње време је више ангажована у иностранству. Мадлен Цептер је оснивач и финансијер јединог приватног оперског театра у Србији, Камерне опере „Мадленијанум“. Супруга бизнисмена Филипа Цептера је велики љубитељ српске уметности, а посредством свог фонда донатор је многих уметника и манифестација. Њена омиљена изрека гласи: „Ко жели нешто да направи, нађе начина, ко не жели ништа да учини - пронађе изговор“. Од 2003. додељује европску књижевну награду „Мадлен Цептер“ за роман писца из ЕУ преведен и објављен на француском језику. У вили „Мадлена“, некадашњој резиденцији кнеза Павла и кнегиње Олге Карађорђевић, организује вечери српско-француског пријатељства. Са Филипом Цептером има ћерку Ему.

7. Верица Бараћ
Председница Савета за борбу против корупције и оштар критичар Владе Србије. Једина особа у држави која већ годинама без устезања упозорава на константан и катастрофалан проблем корупције у Србији, због чега јој чак и чланови Владе Србије, која је и основала ово тело, упућују критике, па и неумесне поруке „да је боље да иде кући“. Када је указала на монополски положај „Делте“ кренула је права лавина критика, чак и претња поменуте компаније да ће против ње поднети кривичну пријаву. Бараћева је успела да анимира озбиљне медије како би се бавили овом темом, „натеравши“ поједине чланове Владе Србије да с њом лично разговарају и преиспитају појављивање на прославама великих компанија у Србији. Рођена у Чачку, завршила је Правни факултет. Радила је у ПКБ-у, а касније као јавни правобранилац у Чачку.

8. Тања Мишчевић
Директорка Канцеларије за придруживање ЕУ и једина жена чланица Савета за европске интеграције у којем су премијер Војислав Коштуница, вицепремијер Божидар Ђелић и, по функцији, министри Владе Србије. Мишчевићева, стручњак за питање европских интеграција, успела је да са својим стручним тимом створи предуслове да Србија по убрзаној процедури потпише Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, обавивши огроман технички посао како би Србија ишла брже ка том циљу. „Због обимног посла у вези с превођењем документа, свака земља је бар четири до шест месеци после парафирања споразума чекала на његово потписивање, рекла је она, додајући да би у случају Србије процедура могла да се убрза. Обистине ли се жеље да у јануару потпише овај споразум, Србија би крајем 2008. могла да добије статус кандидата за ЕУ.

9. Ана Ивановић
Девојка којој на рођенданску журку долазе председник државе, најпознатији глумци, спортисти, оперски певачи и бизнисмени ... Ана Ивановић је 6. новембра напунила 20 година, тренутно је четврта тенисерка света, а њен циљ је да буде „број 1“. У 2007. освојила је турнире у Берлину, Лос Анђелесу и Луксембургу, али како она каже, најважније јој је било полуфинале у Паризу. Интернет адреса „анаивановиц.цом“ званично је најпосећенији женски спортски сајт на свету. Од септембра је национални амбасадор УНИЦЕФ-а. У октобру је учествовала у хуманитарном мечу који су организовали бивши светски шампиони Андре Агаси и Штефи Граф. Ана нема дечка. Давид Налбандијан је признао да је заљубљен у њу. Сујеверна је, лоптицу пре сервиса лупи само једном и не хода по линијама терена.

10. Маја Гојковић
Прва градоначелница у историји Новог Сада, дипломирани правник и адвокат породичне адвокатске канцеларије Гојковић. Један је од оснивача Српске радикалне странке. У последње време се, због јавних наступа нетипичних за радикалски манир, нашла у немилости челника странке, због чега се у јавности све чешће говори о „споразумном разводу“. Уочљиво је њено „неприсуствовање“ скуповима радикала. Откако је постала градоначелница Новог Сада, не пропушта прославе Нове године на Тргу слободе, па је суграђани памте и по новогодишњим валцерима са Жељком Јоксимовићем и Владом Георгијевим. Да је превише либерална показала је још када је организовала изложбу Ендија Ворхола, а у потпуности је подржала и изузетно успешан фестивал „Егзит“, који радикалима није по укусу.

11. Ивана Веселиновић
Генерална директорка „Делта М групе“ и помоћница Мирослава Мишковића, неформално „трећи човек“ наше највеће компаније. Једина жена члан Српског пословног клуба „Привредник“, који представља најјачу групацију привредника у Србији. Рођена је 1961. године, завршила је Економски факултет, а у „Делти“ је од оснивања.

12. Јелена Јанковић
Тренутно трећа најбоља тенисерка на свету којој већ неко време недостаје тако мало, пре свега концентрације у тешким тренуцима и важним мечевима, да прескочи баријеру до другог, затим и првог места. Врхунски спортски потенцијал допуњује повременим ангажманом у манекенским пословима.

13. Вида Петровић-Шкеро
На место председника Врховног суда Србије дошла је с репутацијом изузетно стручног, високоморалног и професионалног делиоца правде. Приликом избора за првог човека највише судске инстанце у Србији, у парламенту је добила подршку не само владајуће коалиције већ и гласове посланика опозиције. Захваљујући њој, политичким притисцима и уценама нема места у Врховном суду Србије.

14. Драгица Пилиповић-Чефи
Директорка Канцеларије Европске банке за обнову и развој у нашој земљи, потписник је најважнијих уговора са представницима Владе Србије. Ужива велики углед у домаћим и међународним банкарским круговима.

15. Јелена Дракулић
Директорка дневних издања компаније „Рингиер“ у Србији. Компанија у нашој земљи издаје три дневна листа са укупним дневним тиражом од преко 400.000 примерака.

16. Милица Делевић-Ђилас
Помоћница министра спољних послова Србије и један од најбољих експерата за питања Европске уније у Србији. Доцент је на Факултету политичких наука у Београду.

17. Маја Ковачевић-Томић
Судија Специјалног суда за организовани криминал, портпарол и најекспониранији судија. Била је председник већа које је осудило Јоткину групу и члан већа које је осудило групу „Фирма“, огранак „земунског клана“.

18. Кори Удовички
Директорка Регионалне канцеларије Програма УН за развој (УНДП) за Европу и Заједницу Независних Држава. Прва жена гувернер НБС и бивши министар енергетике, председник организације Центар за високе економске студије. Докторирала је на Јејлу, радила је у ММФ-у.

19. Наташа Кандић
За свој ангажман Наташа Кандић добила је бројне међународне награде, а амерички магазин „Тајм“ прошле године је прогласио једним од 60 светских хероја. Често су је критиковали и претили јој, али је то није пореметило у њеном раду.


20. Гордана Достанић
Директорка Београдске берзе, која је пресудно утицала на квалитет рада ове установе. Дугогодишњи берзански стручњак. Пре тога је кратко радила у Савезној дирекцији за робне резерве.

21. Снежана Мијаиловић
Заменица директора Електроенергетског координационог центра. Ради на развоју тржишта електричне енергије у југоисточној Европи по европској методологији. Радила је и на пројектима за Светску банку.

22. Биљана Србљановић
Најпревођенија српска драмска списатељица, по чијим се драмским текстовима у иностранству играју бројне представе. У Србији и свету ужива велики углед и ауторитет. Последњих неколико година живи у Паризу.

23. Слађана Прица
Амбасадорка Србије при Савету Европе. Оцењују је као изузетно успешну у представљању наше земље и њених интереса. Један је од наших најбољих дипломата и лобиста у европским институцијама. Стручњаци је сврставају у врхунске дипломате.

24. Драгиња Ђурић
Генерална директорка „Банке Интезе“ АД Београд. Стручни магазини проглашавали су је више пута банкаром године у Србији и Црној Гори, а добила је и неколико ласкавих признања као један од регионалних банкарских лидера.

25. Мати Макарија
У СПЦ мати Макарија је „не само молитвеник, већ и мисионар“. Ратне 1999. спасла је један од највреднијих манастира српске и европске културне баштине - Девич крај Србице. Припадници Кфора и даље чувају њено сестринство на Косову. Прва је у СПЦ указала на то да се поведе рачуна какве се иконе налазе и продају у црквама.

26. Даница Драшковић
Дуго је истицала да је политика не занима, потом је прихватила место на изборној листи СПО и решила да крене у одлучујући бој за странку и Србију. Недавно се, ипак, одрекла политике и определила за моду, отворивши бутик у Београду.

27. Ивана Дулић -Марковић
Бивша потпредседница у Влади Србије која је исту функцију добила и у Женској влади Србије. Одбила је да у новој влади буде министарка за „нешто чиме се никада није бавила“. Раније је била министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Чланица је Г17 плус.

28. Сања Бокан
Власница „Штампе“ која се не појављује у јавности и чију је фотографију немогуће пронаћи. Удовица Владимира Бокана, убијеног у Атини. Кћерка Недељка Бошковића, бившег генерала ЈНА и начелника Управе безбедности ЈНА.

29. Светлана Вукајловић
За прву жену на челу РЗЗО у дугој историји те институције тврде да броји последње дане на свом положају. Завршила је Правни факултет у Београду, била је директорка „Цептер осигурања“ у време његовог настајања. Пре две године је „задужила“ грађане проширивши листу медикамената које финансира Завод на 1.500.

30. Весна Арсић
Чланица Извршног одбора „Алфа банке Србија“. Претходно је била заменица министра финансија, а раније, за време гувернера Млађана Динкића и Кори Удовички, радила је у НБ Србије као прва жена вицегувернер.

31. Драгијана Радоњић-Петровић
Директорка брокерске куће „М&В Инвестментс“ чије учешће у промету на Београдској берзи константно расте. До средине године била је потпредседница УО „Партизана“, а чланица је УО АИК банке и Надзорног одбора „Имлека“.

32. Гордана Матковић
Саветница председника Србије за социјалну политику и Научни сарадник Центра за либерално-демократске студије. Била је министарка за социјална питања у влади Зорана Ђинђића и један је од најпоштованијих министара у обе српске владе после 5. октобра 2000.

33. Љиљана Смајловић
Главна и одговорна уредница „Политике“ недавно је у својој колумни открила је да је власник „Делте“ Мирослав Мишковић звао уреднике и новинаре тог листа како би им замерио „мањак патриотизма“. Љиљана Смајловић је, према тумачењу аналитичара, тиме учинила гест који од ње многи нису очекивали. Смајловићева важи за једног од најбољих познавалаца Хашког суда и америчке спољне политике.

34. Роксанда Нинчић
Амбасадорка мисије Србије при ЕУ, чији рад стручњаци високо вреднују. После наставка преговора о придруживању наше земље са ЕУ дала је оцену о очекивањима с једне, и могућностима с друге стране: „Прво што ће грађани Србије осетити јесте да су и они на мапи света. А затим следе реформе које треба да нас доведу у ред стабилних и уређених земаља“.

35. Соња Лихт
Председница Београдског фонда за политичку изузетност је веома уважавана личност. Када говори о Србији, не устеже се да каже: „Према чланству у ЕУ као стратегијском циљу, део политичке елите не само да има одређене резерве, већ чак здушно ради да процес придруживања ЕУ толико отежа, да се свима смучи“.

36. Милица Митровић
Супруга Жељка Митровића. Као дугогодишња уредница музичког програма на ТВ „Пинк“ Милица Митровић је у прилици да креира најважније токове овдашње поп и фолк сцене.

37. Марија Шерифовић
Девојка која је победом на „Еуросонгу“ нашој земљи донела огромну радост и могућност да први пут организује највећи музички фестивал у Европи, од чега би Србија, сасвим неочекивано с обзиром на слабу подршку коју је Марији дала уочи такмичења, требало да заради велики новац.

38. Оља Бећковић
Већ 17 година ауторка и водитељка престижне телевизијске емисије „Утисак недеље“. Ниједна ТВ емисија није доживела да „постане пунолетна“. Гости Оље Бећковић и њени коментари актуелних догађаја и даље су најближи ономе што се назива јавним мњењем у Србији.

39. Мира Ступица
Глумица века, српска Сара Бернар. Добитница награде „Павле Вуисић“ коју Удружење филмских глумаца Србије додељује за изузетан допринос уметности глуме. У мемоарима „Шака соли“ на најбољи начин је описала због чега је и данас ауторитет и узор за своје младе колеге.

40. Оливера Божић
Дугогодишња директорка Фонда за развој Србије. На том положају је још из времена владе Зорана Живковића. Жири Клуба привредних новинара из 15 редакција изабрао ју је за једног од најуспешнијих менаџера 2006. године.

41. Нада Колунџија
Шеф посланичке групе Демократске странке у Скупштини Србије, веома активна у Скупштини, али и приликом усвајања одлука које, понекад, не иду у прилог странци коју представља.

42. Љубица Марковић
Директорка је и један од оснивача новинске агенције Бета, која је израсла у најчешће цитирану агенцију у Србији. Усавршавала се на престижном „Стенфорд колеџу“, а Бету је основала с колегама с којима је некада радила у Тањугу.

43. Зорица Радовић
По професији докторка правних наука, стручњак за уставно право. Ради као виши научни сарадник у Институту за европске студије. Супруга је премијера Србије Војислава Коштунице.

44. Марина Абрамовић
Већ годинама непревазиђена „краљица перформанса“, како је називају. Наша најпознатија уметница прерформанса у свету. Сваки њен наступ у свету је јединствен доживаљ, о чему страни медији извештавају са усхићењем.

45. Нада Момировић
Када је крајем осамдесетих година са супругом Ђорђем кренула у приватан бизнис и основала „Мону“, ни сама није претпостављала какав успех ће постићи. Данас су њене колекције препознатљиве и ван Србије. Са производима кожне галантерије створила је најјачу домаћу модну робну марку. По струци је правница.

46. Санда Рашковић-Ивић
Бивша председница Координационог тела за Космет и бивша потпредседница ДСС. По професији психијатар, сада чека именовање за нашег амбасадора у Риму.

47. Александра Дрецун
Саветница председника Србије Бориса Тадића. Била је председница Међународног антикорупцијског центра, а од 2004. је била саветница и генерални секретар председника Србије. Представљала је Србију у Антикорупцијској иницијативи Пакта за стабилност.

48. Ксенија Миливојевић
Саветница вицепремијера Србије и стручњак за европска питања. Сигурна је да би Србија могла да потпише споразум о стабилизацији и придружењу са ЕУ до краја године, најкасније у јануару, а да ће наша земља бити спремна за улазак у ЕУ 2014. године: „То би било сјајно, али не зависи све само од Србије“.

49. Дијана Марковић -Бајаловић
Председница Комисије за зашиту конкуренције. Дипломирала на Правном факултету у Београду, потом магистрирала и докторирала са дисертацијом на тему „Тржишна моћ предузећа и антимонополско право“. Предаје право кункуренције Европске уније студентима на постдипломским студијама Европског центра за мир и развој УН у Београду.

50. Јасмина Кнежевић
Власница приватне Опште болнице „Бел медик“. Пре 17 година отворила је прву ординацију, а данас запошљава 60 људи. Добитница награде за „најевропскију женску фирму“ Удружење пословних жена Србије.

51. Јелица Минић
Чланица Главног одбора Европског покрета у Србији и виши научни саветник Института за економске науке. Стручњаци за европске интеграције кажу да без ње „нема озбиљнијег разговара о укључивању Србије у ЕУ“.

52. Весна Џинић
Директорка Агенције за приватизацију, пре тога помоћница министра финансија и директорка Управе трезора. Некада је, као особа од великог поверења Млађана Динкића, радила у Народној банци Србије.

53. Иванка Баралић
Шеф Катедре за судску медицину на Медицинском факултету у Београду. Специјалиста судске медицине, члан независне комисије која је истраживала најтеже случајеве, између којих и аферу Топчидер.

54. Марина Туцаковић
Током последње три деценије ненадмашан творац стихова за песме најпопуларнијих домаћих певача. Њен рад је у великој мери обележио домаћу популарну музичку сцену.

55. Светлана Велмар-Јанковић
Без премца најугледнија књижевница у Србији у последњих неколико деценија. Својим књигама је, пре свега, на упечатљив

56. Весна Пешић
Један од оснивача покрета „5. октобар“ и један од блиских политичких сабораца др Зорана Ђинђића. И даље политички активна, по професији је доктор социологије. Била је председница ГСС и наша амбасадорка у Мексику.начин успела да дочара дух некадашњег Београда.

57. Снежана Видић
Генерална директорка „Нисала“ у Нишу, водећег предузећа у производњи и преради алуминијума у Србији. Предузеће које води запошљава више од 800 запослених радника.

58. Анета Ивановић
Некада Анета Михајловић, директорка једне од највећих продукцијских кућа у земљи „Адреналин“, која је на ТВ тржиште пласирала најгледаније емисије: „Пирамида“, „Караоке обрачун“, „Драга мама“, „ФК Техничари“, „Марко Живић шоу“, „Катарина“... Ова кућа је недавно лансирала и ТВ серију „Вратиће се роде“.

59. Весна Станојевић
Председница Организације против насиља у породици и трафикинга. Успела да отвори прву Сигурну женску кућу за жртве насиља у породици, најавивши да ће мрежа против трафикинга бити изграђена у шест градова Србије.

60. Горица Мојовић
Помоћница градоначелника Београда за културу. Препознатљива по реновирању позоришта у главном граду и напорима које чини да помогне одржавање великих културних догађаја.

61. Ана Пешикан
Министарка науке. Упозорава на лоше образовање и износи податак да у нашој земљи 15 одсто младих не заврши ни основну школу. С друге стране, најављује да ће од 2008. године научни радници који су задужили Србију добијати националну пензију у износу од 1.000 евра.

62. Светлана Кисић
Директорка је Одељења финансијског консалтинга у ревизорско-консултантској кући „Дилојт“, некада „Дилојт и Туш“ у Београду. Радила је консалтинг на великом броју важних пројеката.

63. Катарина Карађорђевић
Покровитељ хуманитарних организација. Лично је организовала долазак страних лекара који су у Србији оперисали децу којој је потребна медицинска помоћ. Принцеза, супруга принца Александра, рођена у Грчкој.

64. Милка Пузигаћа
Власница новосадске агенције „Скан“ која се бави истраживањем јавног мњења. Агенција „Скан“ показала се као веома поуздана у предвиђању изборних резултата.

65. Мирјана Савић-Удовичић
Сувласница Агенције „Форма вива“ која већ десет година заступа „Елит модел лук“ у Србији и Црној Гори. Агенцију је основала са најбољом другарицом Маријом Савић-Симић.

66. Радмила Миливојевић
Потпредседница Привредне коморе Србије задужена за ресор међународне сарадње и европских интеграција.

67. Зорица Томић
Ауторка веома тиражне књиге „Пољубац“, признати културолог, професор Филолошког факултета и Факултета политичких наука, својевремено је словила и као потенцијална министарка културе.

68. Афродита Бајић
Власиница „Афродит мод колекшна“, све успешније модне куће. Правница по струци, Афродита Бајић је пре 15 година напустила друштвену фирму и основала свој АМЦ.

69. Маријана Пајванчић
Редовни професор Катедре за јавно право Правног факултета у Новом Саду и председник Удружења за уставно право. Истакла се у борби за равноправност полова у Војводини.

70. Светлана Ражнатовић
Цеца национале. Певачица која је напунила стадион Црвене звезде. Због спекулација о учешћу у неким аферама, Жељко Митровић је скинуо са ТВ „Пинк“, што јој је додатно угрозило позицију фолк хероине.

71. Соња Бисерко
Председница Хелсиншког одбора за људска права, стручњак за питања положаја мањина у Србији.

72. Карла дел Понте
После пријема Србије у „Партнерство за мир“ упркос њеном противљењу, Карла дел Понте је у
Србији дефинитивно изгубила моћ особе која може битно да утиче на догађаје.

73. Снежана Самарџић-Марковић
Министарка спорта и омладине. Најавила је израду Нацрта националне стратегије за младе, који би требало да подржи њихово образовање, активније учешће и бољи положаја у заједници.

74. Рада Јешић
Председница конзилијума за трансплантацију јетре. Начелник Клинике за гастроентерологију и хепатологију у Институту за болести дигестивног тракта. Дужност начелника обавља већ 14 година.

75. Јадранка Јелинчић
Извршна директорка Фонда за отворено друштво, стручњак за област мањинских права у локалној самоуправи.

76. Исидора Жебељан
Истакнути српски композитор филмске и позоришне музике, добитник бројних признања. Ове године награђена је и „Златном значком“ коју додељује Културно-просветна заједница Србије. Штићеник је „Џенезис фондације“ из Лондона која промовише младе таленте.

77. Оља Ивањицки
И даље веома активна сликарка. Пре десетак година проглашена је за најбољег сликара 20. века на просторима бивше Југославије, а Међународни биографски центар из Кембриџа уврстио ју је, доживотно, међу 500 водећих особа света од утицаја.

78. Милица Бисић
Прва жена Фабрике „Филип Морис“ у Србији. Била је директорка Пореске управе РС и једно време помоћник министра финансија Божидара Ђелића.

79. Снежана Лакићевић-Стојачић
Државни секретар у Министарству рада и социјалне политике. Раније је била потпредседница Олимпијског комитета и покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова у Војводини.

80. Ружица Меворах
Уредница „Блиц жене“, најтиражнијег недељника у Србији.

81. Доерте Вајдинг
Директорка „Прокредит банке“. Пре Србије је на Хаитију била генерални директор „Микрокредит национала“.

82. Наташа Војновић
Својевремено се пробила међу првих петнаест модела у свету. И даље је веома тражен светски модел.

83. Мира Адања-Полак
Признати новинар и аутор емисија. Консултант је спољнополитичког деска телевизије „ИТН Цханел Фоур Неwс“.

84. Радмила Маринковић-Недучин
Ректор је Универзитета у Новом Саду. Поборник модернизације у образовању, члан Републичког савета за развој универзитетског образовања.

85. Ана Бован
Директорка фирме за односе са јавношћу „Бован консалтинг“. Креатор више политичких кампања.

86. Мира Зечевић
Директорка „Wестерн Униона“ за Србију, међународне компаније
за трансфер новца. Супруга бившег генералног секретара ФК Партизан Жарка Зечевића.

87. Јасна Матић
Државни секретар Министарства за економију и регионални развој. Стручњак за конкурентност и стране инвестиције.

88. Милица Берисавац
Начелница Пуерперијума (бабињаре) на Институту за гинекологију и акушерствоу Београду. Доцент на Медицинском факултету.

89. Алиса Стојановић
Редитељ успешних позоришних представа. Дуже од деценије режира светске хитове.

90. Оливера Јевтић
Наша најуспешнија атлетичарка свих времена. И даље постиже резултате који су далеко изнад нивоа улагања у атлетику.

91. Гордана Поп-Лазић
Прва жена председница општине Земун. У Српској радикалној странци обавља функцију потпредседника и представља тврђу струју странке.

92. Милена Милошевић
Функционер Демократске странке, раније председница СО Врачар и кандидат на посланичкој листи ДС.

93. Светлана Бојковић
Позната и уважавана глумица „Атељеа 212“. Добитница награде Савеза драмских уметника Србије за животно дело „Добричин прстен“.

94. Биљана Ковачевић-Вучо
Председница Југословенског комитета правника за људска права
и заступник Владимира - Бебе Поповића. Једна од највише оспораваних, али и најпрепознатљивијих невладиних активиста.

95. Жаклина Кушић
Директорка домаћег огранка моћне адвертајзинг агенције „Публицис“. Оснивач и директор „Yеллоw Цаба“.

96. Верица Ракочевић
Креаторка која се потврдила и у иностранству, створила је сопствену робну марку „ВР“ и била наш први креатор позван на Недељу високе моде у Риму.

97. Вида Огњеновић
Драмска списатељица, преводилац и редитељ. Недавно је добила Новембарску повељу Друштва за неговање традиција и развој Сремских Карловаца.

98. Јасна Шекарић
Најуспешнија спортисткиња Србије свих времена. У својој каријери освојила је 86 медаља, од чега је 15 најсјајнијих олимпијских, светских и европских.

99. Јелисавета Карађорђевић
Српска принцеза, ћерка кнеза Павла Карађорђевића, која се посветила хуманитарном раду.

100. Весна да Винча
Некада Весна Југовић, председница компаније „Мис Ју“, влада „тржиштем лепотица“ у Србији. Ову бившу новинарку део јавности сматра веома ексцентричном, што одражава и њена промена презимена.



  • Извор
  • Српска дијаспора
  • Повезане теме


Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Украјински председник не жели да поремети већ отежану акцију мобилизације, изјавио је за лист локални посланик

Украјински главнокомандујући Александар Сирски признао је да су руске снаге постигле тактичке успехе у низу области у зони борбених дејстава.


У првом кварталу 2024. године фокус НИС-а био је на наставку и повећању обима инвестиционог циклуса започетог прошле године. Тако је у развојне пројекте инвестирано 10,5 милијарди динара, што...



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА