booking.com
Почетна страница > Коментари

КОМЕНТАРИ

Зашто је СССР потписао пакт са Хитлером?

24.08.2019. год.
У јесен 1939. године Јосиф Стаљин је потписао Споразум о ненападању са Хитлеровом Немачком. Тај споразум је садржао и тајни протокол који се тицао поделе Пољске и Балтичких држава. Био је то циничан потез, али је помогао Совјетском Савезу да добије на времену пре почетка рата са Хитлером. Јоаким фон Рибентроп, министар спољних послова нацистичке Немачке, отишао је у Москву 23. августа 1939. године и тиме шокирао међународну заједницу. Само неколико месеци раније није се могло замислити да министар Трећег рајха посети......

ВАЖНИ ДОГАЂАЈИ У ИСТОРИЈИ СВЕТА

Око 90.000. п. н. е. У Африци су се развили први прави људи. Одатле су се ширили остатком света. Друге врсте људи постепено су изумрле.

Око 11.000. п. н. е. Завршетак последњег леденог доба. Ловци на северног медведа и мамута следе лед који се повлачи. Они израђују алат и накит од слонове кости.

Око 11.000-10.000. п. н. е. Почиње се с гајењем пшенице у северној Месопотамији, области између река Тигра и Еуфрата у западној Азији. Доступност воде и развој система наводњавања довели су до нестанка заједница ловаца-сакупљача и до настанка земљорадничких насеља у којима су гајене и домаће животиње. Међу првим припитомљеним животињама били су пси.

Око 7400-6700. п. н. е. У Мексику настају прва земљорадничка насеља у којима се гаји поврће, највише бундеве и тиквице.

Око 7000-5000. п. н. е. У Кини настају мала земљорадничка насеља. Људи гаје пиринач и праве једноставну грнчарију и корпе.

Око 6000. п. н. е. Примитивна земљорадничка насеља у којима се гаји пшеница настају у Мегари, западно од реке Инд. Ово подручје касније је постало део Харапана или цивилизације из долине Инда.

Абориџински народ из северне Аустралије прави пећинске слике риба, крокодила и других животиња.

Око 3500. п. н. е. Сумери - номади из источних брдских предела досељавају се у равнице Месопотамије. Они оснивају више градова-држава (међу осталима Урук, Ур, Суса и, доцније, Вавилон), којима владају краљеви као заступници божанстава (теократија). Сумери граде терасасте храмове у част градских божанстава. Земља се натапа системом канала. Уметничка обрада бакра, цинка и злата. Развија се сликовно писмо од којег настаје клинасто писмо. Чиновници и писари надзиру давања која су наметнута сељацима. При том се служе системом бројева чија је јединица 60 (сексагезимални систем). За деобу времена, научници састављају месечев календар од 354 дана.

Око 3100. п. н. е. Краљ Менес уједињује Горњи и Доњи Египат; настаје прва династија фараона. Фараон је обожаван као божји син који, по народном веровању, одлучује о плављењу Нила.

У Британији почиње фаза прве изградње Стоунхенџа.

Око 2600. п. н. е. Фараони граде пирамиде за своје гробнице. Пирамиде су високе 90-140 m. Унутрашњост им је начињена од шкољкастог кречњака, а спољни део састављен је од белих кречњачких блокова. Градња пирамида изискује значајна физичка и математичка знања. Улаз се увек налази на северној страни. Грађевине су украшене статуама и сликама богова, који су приказани искључиво са предње стране или у профилу. Лешеви се мумифицирају јер, по египатском веровању, мртви могу у царству богова и даље живети једино док тело остане неоштећено.

Око 2300. п. н. е. Источносемитски краљ Саргон I осваја сумерске градове-државе и продире све до Црног мора. Акад постаје главни град његовог царства, којим он централизовано управља уз помоћ чиновника, а располаже и сталном војском. Око 2150. године п. н. е. то царство освајају ирански народи.

Око 2200. п. н. е. Египат је ослабио услед слабих приноса и побуна, што је довело до пропадања Старог Краљевства. Уследио је период немира, када је Египат био подељен на неколико малих краљевстава.

Око 2000. п. н. е. Цивилизација Олмека у Средњој Америци развија се и цвета на обали залива у јужном Мексику. Олмеци су подизали градове и развијали трговину и уметност.

Око 1700. п. н. е. Почиње развој минојске цивилизације на острву Крит. Минојци су били чувени поморци и трговали су по читавом Средоземљу.

Око 1600. п. н. е. Египат се опет уједињује под владарима Тебе, града у Горњем Египту. Држава се постепено шири и осваја многе суседне земље.

Око 1500. п. н. е. У Кини се развија висока култура под династијом Шанг.

Индоевропска племена долазе у Индију. Браманска религија претвара се у кастинску.

Народи вични пловидби насељавају острва Микронезије и Полинезије. Оснивају села у којима гаје свиње, јам кромпир и другу храну.

Око 1300. п. н. е. Почиње опадање минојске цивилизације у Грчкој. Микењани су водили рат против Троје, града у данашњој Турској, а живели су у малим градовима-државама.

Око 1200. п. н. е. Превласт у поморству и трговини преузимају Феничани (центар Тир).

Око 1000. п. н. е. У Европи и западној Азији почиње масовна обрада гвожђа јер су људи усвојили технике грејања, топљења и ковања.

814. п. н. е. На трговачко-политички значајном, најужем делу Средоземног мора, насупрот Сицилији, Феничани оснивају Картагину (нови град).

Око 800. п. н. е. Грчка оживљава после периода опадања, названог Мрачно доба.

776. п. н. е. У Олимпији се први пут одржавају свечане игре у форми спортских натецања свих Грка, у славу бога Зевса. Игре се одржавају сваке четврте године и трају пет дана. За то време влада примирје у целој Грчкој. Сличне игре одржавају се и у Делфима и на Криту.

753. п. н. е. Оснивање Рима (Ромул). У следећем периоду, Рим освајају етрурски краљеви. Настаје посебна латинска абецеда.

594. п. н. е. Својим реформама, државник Солон приводи крају социјалне сукобе у Атини. Грађани су према имовини подељени на класе с различитим правима и дужностима (тимократија - владавина према имовини).

Пут развоју демократског државног уређења отворен је суделовањем свих одраслих мушкараца у народној скупштини.

586. п. н. е. Краљ Набукодоносор II, који је од Вавилона поново начинио снажну државу, разара у Јерусалиму храм и води Јевреје у "вавилонско ропство". Незнатан део Јевреја враћа се 583. п. н. е. назад у Палестину.

Око 550. п. н. е. Питагора из Самоса, грчки филозоф и математичар, учи да односи бројева одржавају хармонију света (истраживања тонских низова на жичаним инструментима).

Открива Питагорину теорему и учи о округлом облику Земље. Питагора оснива тајни савез чији се чланови обавезују на потпуну суздржљивост. Веровање у сеобу душе.

510. п. н. е. Римљани истерују последњега етрурског краља Тарквинија Охолог. Рим постаје аристократска република. Власт у држави преузима Сенат, патрицијско веће стараца које годишње прима по два нова конзула. У опасним временима може се именовати диктатор на шест месеци; за време своје владавине, диктатор може самостално доносити одлуке за добро народа.

508. п. н. е. Клистен реформише систем владавине у Атини, ударајући темеље демократији.

Око 500. п. н. е. Кинески мудрац Кунг Фу Це (Конфучије) реформише обичаје на кинеским мандаринским дворовима. Од људи очекује да се вежбају у крепостима, мудрости, доброти, верности, поштењу и искрености, и да те врлине с преданошћу следе у природи, у породици и држави.

492-449. п. н. е. Грчка и Персија воде низ ратова, заједно названи грчко-персијски ратови. Ратови су окончани када су се грчки градови-државе ујединили да би победили персијску војску.

477. п. н. е. Под вођством Атине оснива се атичко-делски поморски савез којем се прикључује око 200 грчких градова-држава. Новац за наоружање флоте и вођење рата, чланови савеза уплаћују у заједничку благајну; благајна је смештена у Аполоновом храму на отоку Делосу.

475. п. н. е. Смрт грчког филозофа Хераклита; он је учио да се све на свету непрекидно креће, и да су људи у непрекидној међусобној борби.

Око 460. п. н. е. Рођен је Демокрит, грчки филозоф и природњак из Абдере. Он објашњава да се свет састоји од ситних делића, атома. Настанак или нестајање ствари зависи од кретања атома (њиховог спајања или деобе).

446-431. п. н. е. Перикле, који је годинама био биран за војсковођу, преузима вођство над државом у Атини. Укида повластице имућних и одређује да сваки чиновник прима плату.

Позоришне представе бесплатне су за све грађане. Перикле намеће и савезницима демократско уређење државе; увођењем атичког новчаног система, система мера и тежине, настаје јединствено привредно подручје. За преношење вести користе се сигнали помоћу бакљи. Велике новчане суме дају се за улепшавање и изградњу Атине. Град постаје средиште тадашње културе. Започиње "Периклово" или "златно доба" Атине.

Настају мајсторска дела грчке архитектуре: на подручју града изграђује се Акропољ (Партенон, Пропилеји, Ерехтеон, храм Нике), у Пести и на Суниону гради се Посејдонов храм. Вајари Мирон и Фидија стварају позната уметничка дела (статуе Зевса, Атене, Аполона, бацача диска).

Софокле и Еурипид пишу драме према старим казивањима о боговима и јунацима, то су: "Антигона", "Едип", "Медеја", "Ифигенија", "Електра", "Орест" и друге. Херодот, назван "оцем писане историје", и Тукидид описују ток рата. У филозофији водећу улогу преузимају софисти. Они доводе у сумњу људску способност спознања и уче своје ученике да је исход оно што је одлучујуће код сваке акције. Будући да је вештина говора и спремност одговора оно што највећим делом одређује успех, подручје проучавања којим се они највише баве јесте реторика. Протагора, један од најпознатијих софиста, објашњава да је човек мера свих ствари (почетак субјективизма у филозофији). Кад је Протагора оптужен због безбожништва, он је побегао али се утопио на путу за Сицилију. Његови списи спаљују се на тргу у Атини. Шире се култови: Асклепијев култ (у част бога лечништва), култ Кибеле (божице плодности) и култ Амона (бога светлости) по угледу на Египћане.

431-404. п. н. е. Пелопонеским ратом између Атине и Спарте завршава се "златно доба" Атине. Узроци тога братоубилачког рата јесу богатство и углед Атине, на чему је Спарта завидела Атини, али и атичка охолост и жеља за влашћу.

338. п. н. е. Краљ Филип II Македонски побеђује Грке код Херонеје.

336. п. н. е. Смрт Филипа Македонског. Наслеђује га син Александар, кога је одгајао Аристотел.

333. п. н. е. Александар побеђује перзијског краља Дарија III код Иса.

330. п. н. е. Један персијски сатрап убија цара Дарија који бежи пред Александром. Александар кажњава убицу, узима у заштиту цареву породицу и проглашава се за наследника перзијских царева.

326. п. н. е. Александрова војска улази у Индију. Трупе захтевају повратак; мукотрпно враћање преко јужноиранских степа. Увођење строгог перзијског церемонијала на македонском двору и намера да Македонце, Грке и Перзијанце претвори у један народ, удаљили су војсковође од Александра.

323. п. н. е. Александрова смрт. Ширење грчког језика и културе у земљама источног Средоземља и Средњег истока. Настаје хеленистичка култура.

287. п. н. е. Крај унутрашњих борби у Риму: одлуке плебејске скупштине постају закон за цео народ.

264-241. п. н. е. Први пунски рат: Римљани и Картагињани (под војсковођом Хамилкаром Барком) боре се с променљивим успехом за превласт над западним Средоземљем, посебно над Сицилијом. Римски градитељи конструишу ратне бродове с покретним мостовима. Уз помоћ нове ратне технике, Римљани постижу превласт на мору и присиљавају Картагину на мировни уговор по коме добијају Сицилију и велику ратну одштету.

221. п. н. е. Принц кинеске феудалне државе Тсин подјармљује делове Кине. Он ствара централизовано царство којим влада апсолутистички. Укинута је моћ аристократије, уведено јединствено писмо и успостављена јединствена култура. Кинески цар наређује изградњу великог зида као заштиту од упада Хуна из Монголије.

218. п. н. е. Две најмоћније државе у западном Средоземљу - Рим и Картагина - почињу Други пунски рат. Картагински војсковођа Ханибал је у први мах поразио Римљане, али рат је завршен поразом Картагине у бици код Заме 202. године п. н. е.

149-146. п. н. е. Трећи пунски рат између Рима и Картагине завршен је римским освајањем и уништењем Картагине. Римљани су постали господари западног Средоземља.

Око 140. п. н. е. Кина достиже културни процват под царевима династије Хан.

133. п. н. е. Социјални немири у Риму. Народни трибун Тиберије Грах покушава да помогне сељаштву осиромашеном ратовањима. Он захтева нову поделу земље, која се највећим делом налази у рукама велепоседника сенатора. Грах је убијен током тих немира.

123-121. п. н. е. Тиберијев брат Гај поново настоји да предузме реформу, али одустаје због отпора велепоседника.

73. п. н. е. Устанак робова под вођством Трачанина Спартака. Њега коначно побеђују римске војсковође Крас и Помпеј (71. п. н. е.).

49. п. н. е. Успешни римски генерал Јулије Цезар постављен је за диктатора Рима и почео да реформише корумпирану власт. Његови непријатељи су се удружили и убили га 44. п. н. е.

27. п. н. е. Октавијан постаје римски цар, и добија надимак Август. Римско царство је обухватало велике делове Европе и Азије, северну Африку и средоземна острва.

Прелазно доба Започиње "златно доба" римске књижевности. Вергилије у својим песмама "Буколике" велича исконску снагу римских сељака; у "Енејиди" опева тројанско порекло Римљана и њихову предодређеност да владају светом. Хорације пише оде миру; Ливије пише своје историјско дело "Аb urbе cоnditа". Салустије описује епизоде из грађанских ратова. Овидије у "Метаморфозама" се бави римском митологијом.

33. н. е. Исус Христос је распет на брду Голгота у Јерусалиму. Његово учење касније је постало основа хришћанске вере.

79. Ерупција Везува; разорени су градови Помпеји и Херкуланум. Ископавања су открила богату културу тога доба.

Око 100. Средњоамеричка цивилизација Олмека почиње да пропада.

Око 110. Цар Трајан осваја Дацију, Парту и веће делове Набатејског царства. Римско царство је на врхунцу моћи.

Шире се хришћанство и култ бога Митре. Хришћани ускраћују цару уобичајено поштовање као богу. Прогони хришћана.

117-138. Римски цар Хадријан преузима власт и реформише систем управе у провинцијама.

Око 200. Народ Банту, потомци неолитског народа Нок из западне Африке, сели се у централну и јужну Африку.

Око 264-641. Персијом влада иранска династија Сасанида.

284-305. Цар Диоклецијан, син илирског ослобођеника из провинције Далмације, даје Римском царству нов облик владавине по узору на оријенталне деспотије (доминат). Да би лакше владао, узима још три савладара с којима дели управу над државом. У Сплиту је сачувана његова палата саграђена у периоду 295-305. Саграђена је у облику правоугаоника по узору на римски табор.

313. Едиктом у Милану, цар Константин проглашава равноправност хришћанске вере са осталим вероисповестима.

375. Провала Хуна у јужну Европу. Они проузрокују велике сеобе народа.

395. Деоба Римског царства за владавине цара Теодосија. Настала су два царства: Западно и Источно Римско Царство, чије су престонице Рим и Константинопољ. Источно Римско Царство добило је име по грчкој колонији Византу.

410. Визиготи предвођени Алариком нападају Италију, пљачкају и пале Рим.

455. Вандали поново пустоше Рим.

476. Крај Западног Римског Царства. Одоакар је збацио с власти младог западноримског цара Ромула Августула и основао варварску краљевину у Италији.

527-565. Цар Јустинијан. Понован успон и процват Источног Римског Царства. Јустинијан кодификује римско право у тзв. "Cоrpus јurus civilis", који постаје основа за развој европског права. У његово доба изграђена је у Константинопољу базилика Света Софија.

618. Почетак владавине династије Танг у Кини (до 907). Период развоја и напретка у уметности и науци. Кинеско царство пружа се од Кореје до Каспијског мора.

622. Мухамед бежи са својим присталицама у Медину (хиџра) и шири своје учење (почетак арапског бројања година). Његова вера повезује хеленистичке, јеврејске и хришћанске елементе. Проповеда покорност једном богу Алаху (ислам). После Мухамедове смрти, његови ученици записују пророкове речи у свету књигу Куран. Средиште нове вере је Мека у којој се налази свети црни камен "ћаба". Ислам се брзо шири по целој Арабији. Мухамедови наследници су калифе, верски и државни поглавари.

630-732. Муслимани освајају велика подручја Предње Азије и северне Африке.

711. У бици код места Ксерес де ла Фронтера муслимани уништавају државу Гота у Шпанији.

732. Франачки мајордом Карло Мартел побеђује муслимане у бици код Поатјеа и зауставља њихов продор у Европу.

Око 750. Почетак вазалног система код Франака: мајордом даје вазалима војну бенефицију или лено, с тим да му они узврате верном службом и давањем војске у случају рата. Господар и вазал обавезују се на обострану верност.

768. Карло Велики, син Пипина Малог, уједињава сва германска племена и проширује царство од Шпаније и северне Италије до реке Елбе. Води оштре ратове против Саса под вођством Видукинда, против Авара и Словена.

На гранична подручја (марке) поставља маркгрофове с посебним пуномоћима. Карло је најзначајнији европски владар тога времена. Престоница му је у Ахену.

800. Папа Лав III крунише у Риму Карла Великог за цара Римског царства; Карло постаје службени заштитник хришћанства. Византијски цареви признају га тек после дужег оклевања.

843. Каролиншко царство подељено је уговором у Вердену на три дела: западни, источни и Лотарингију (укључујући Италију). Та деоба била је база за развој доцнијих националних држава - Француске и Немачке.

864. Калуђери Ћирило и Методије (родом из Солуна) шире хришћанство међу Западним Словенима, а црквене обреде држе на словенском језику.

911. Нормани се насељавају у северној Француској (Нормандија).

Око 1000. Лиф Ериксон, син норвешког кнеза Ерика Црвеног који је населио обале Гренланда, искрцава се на Лабрадор и открива Америку.

1054. Римски папа и цариградски патријарх узајамно се анатемишу и искључују из цркве. Тако се борба за црквену превласт завршила црквеним расколом (шизма) између западне и источне цркве, које се отад зову римокатоличка и источноправославна или ортодоксна.

1066. Виљем Освајач, војвода од Нормандије, прелази с војском канал Ламанш, побеђује енглеског краља Харалда у бици код Хастингса и крунише се за краља Енглеске, у којој успоставља јаку централистичку власт. Војвода од Нормандије, који постаје енглески краљ, остао је и даље вазал француског краља.

1086. "Књига страшног суда" - завршен је попис земљишта и становништва у Енглеској.

Око 1100. Феудализам је укорењен у највећем делу западне Европе. Феудална добра преносе се са оца на сина.

1096-1099. Први крсташки рат: хришћани освајају Јерусалим. Њихов вођа, гроф Готфрид де Бујон, постаје "бранитељ Светог гроба"; његови наследници узимају наслов "краља Јерусалима". Успешни противнапади муслимана захтевају током следећих две стотине година нове крсташке ратове. За време крсташких ратова настају верски витешки редови: јовановци, темплари, тевтонци. Мада крсташки ратови не доносе ни један трајан војни успех, они за Европу имају далекосежне последице: јачају осећај заједнице европских наро
(2m, 25.08.2019. 22:38:50) [15783]



Сви коментари и поруке објављени на wеb порталу су приватно мишљење аутора и коментатора и не представљају ставове власника wеb портала, његове администрације и редакције mojeNovosti.com
Детаљније о условима коришћења
Препоручујемо да се региструјете за унос коментара >>

Оставите Ваш коментр

:) :D ;) B-) :P :-o :( x-(


Сви коментари

HrvatskaTravel
BTGport.net - у1
Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА