Пјесма Тоде Матић - Медић

ПИСМО  РОДИТЕЉИМА     Чујем гласове  родитеља,   дозивају ме.   Нехотично пером дотакох њихове душе,   њихово срце.   Њихове ране почеше и мене да боле.   Драги моји родитељи.   опростите ми, још сам у туђем свету   али сам умно у завичају.   Отаџбина ми постаје све ближа и ближа.   Једнога дана седећемо заједно   читаћемо поезију, романе,   новеле, приповетке   и књиге из неког Златнога доба.   На овој земљи нема среће!   Причаћемо о свему од када   се нисмо видели, драги моји родитељи.   Верујем, да тамо нема земаљске мржње ни бола   тамо је небески мир.   Бићемо заједно па, ма да то било ин на неком   Месечевом камену   или на некој неоткривеној......