СЛИКА ИЗ РЕНЕСАНСЕ

Како си нежна љубави моја!   Као прелепа слика из Ренесансе.   зрацима Сунца коса ти уплетена   а ветар-Зафир твоја одора,   као звончићи од сребра.   Гласом твојим одзвањају цветна поља.   Руке ти милују  изворе у песку оазе.   Питам се зашто се зароби у прошлости давнина?   У машти видим те као духа,   путујеш белим облаком негде далеко,   док ти роса купа твоје бело и нежно тело.   Љубави моја, што се пресели   у "Песму над песмама".   Да ли и сада живиш горе далеко,   са сунцем у очима увек си у моме срцу.   Грејеш ме и у најхладније дане љубави моја,   а......