ПОНОЋ

  Поноћ је откуцала на градском сату   док сам београдским улицама шетала са тобом у мислима.   Тразила сам те у шаренилу цвећа   док их је ветар повијао по парковима.   Ходала сам, љубави, све брже и брже,   а не знајући да ли постоји пут до тебе.   Твој глас је одзвањао невидљивом даљином,   а ти као да си ме држао за руку.   Шетали смо у мислима заљубљени   и кренули тамо према мосту где смо се увек састајали.   Твој топли додир миловао је   моје чело док је горело твојом врелином.   Моја рука као да твоју руку осећа   како......