ЗЕМАЉСКИ ИЛИ НЕБЕСКИ ГРЕХ

Потражи ме у звезданим пољима,   тамо ћу бити у ноћи младога Месеца   што ми украде дан.   Препознаћеш ме -  иста сам!   Носићу у руци заставу наше љубави.   Стајаћу на улазу небеске капије   у белој венцаници са велом прегрнута.   Љубави, чућеш и моју штиклу како корачам   плочником мога града.   Све ближе и ближе сам горе према теби   носим ти безброј земаљских порука   које су празне: у њима ништа, сем једне песме.   Песму умало украде ветар што се ковитла   испод густих шума И разгони песак по мору.   Хтедох ти рећи да те волим, али прећутах и не......