Да ли ико заслужује овакво детињство? Ова деца имају само један сан!

Када се мислима враћамо у детињство, за већину од нас најбезбрижнији период живота, некако нам увек измами осмех када се сетимо наших тадашњих снова и надања – „шта ћемо бити кад порастемо?”, „колико ћемо деце имати?”, „где ћемо живети?”. Било да су нам ова питања постављале наше комшије и рођаци или смо сами онако дечије-поносно говорили другима пре него што су нас ишта питали, није постојало дете које у том периоду није маштало о тим питањима. Бар тако показује мој прашњави......