Гравидни зомби у јавној кући националне фреквенције

Нико не воли бесједнике који не слушају. Тај облик једносмјерне комуникације је оно што вас превремено истјера из омиљене кафане. Свака ваша опаска на излагање давитеља не допире до њега, а он се као контракција питона око вашег врата, бескруполозно увија. И шишти. Његов језик палаца, Ваши капилари на лицу пуцају, образи вам губе руменило и из блиједила прелазе у модру боју, а он не стаје и све јаче и јаче турира гласнице. Хватате ваздух, замуцкујете...џаба...све вам је горе и горе, осјећате......