Вук и србска језичка политика данас

Упор­но и ар­гу­мен­то­ва­но за­сту­па­ју­ћи сво­је ста­во­ве, Ка­ра­џић је по­ло­ви­ном XIX сто­ле­ћа про­кр­чио пут сво­јој ре­фор­ми. Она је има­ла ши­рок кул­ту­ро­ло­шки до­мет, да­ју­ћи зна­ча­јан до­при­нос учвр­шћи­ва­њу срп­ске на­ци­о­нал­не све­сти. Иако је жи­вот про­вео у про­го­ни­ма и оску­ди­ци, а ње­го­ва де­ла че­сто би­ла кри­ти­ко­ва­на и за­бра­њи­ва­на, у Ка­ра­џи­ћу су сле­де­ће ге­не­ра­ци­је ви­де­ле осни­ва­ча на­у­ке о срп­ском је­зи­ку, осни­ва­ча срп­ске ет­но­гра­фи­је, па и пр­вог ори­ги­нал­ног пи­сца са­вре­ме­не срп­ске исто­ри­је. Од дру­ге по­ло­ви­не XIX сто­ле­ћа бур­ни по­ли­тич­ки до­га­ђа­ји до­но­си­ли су на на­ци­о­нал­ном и (со­цио)лин­гви­стич­ком пла­ну на......