На данашњи дан

На данашњи дан 17.05. досили су се следећи догађаји:

• 1917. године - Умро је српски војсковођа, војвода Радомир Путник, који се као сјајан стратег посебно исказао у балканским ратовима и у Првом светском рату; био је учесник у свим српским ратовима од 1876. до 1916. У два српско-турска рата, од 1876. до 1878, командовао је Рудничком бригадом и Ветерничким одредом. У српско-бугарском рату 1885. био је начелник Штаба Дунавске дивизије, а 1890. постављен је за помоћника начелника Главног генералштаба. Тада је у програм обуке старешина увео решавање тактичких задатака на Вишој школи Војне академије, где је предавао тактику и генералштабну службу. Команда над Шумадијском дивизијском облашћу поверена му је 1893, али му је 1895. одузета и 1896. је пензионисан под сумњом да сарађује с Радикалном странком. Реактивиран је 1903. и отад је као начелник Главног генералштаба и министар војске 1904, од 1906. до 1908. и 1912. руководио ратним припремама. Захваљујући умногоме управо њему, српска војска наоружана је брзометним оружјем и тешком артиљеријом, утврђена је њена доктрина, повећан је и обучен резервни старешински кадар, отворене су официрске школе родова, обучено је више генерација генералштабних официра, израђени ратни планови и прописани поступци мобилизације. У Првом балканском рату је као начелник Штаба Врховне команде знатно допринео победи српских армија у неочекиваном судару с турском војском у Кумановској, а затим у Битољској бици, у октобру и новембру 1912. У Другом балканском рату 1913. правовремено је распоредио и припремио војску, предвидевши бугарски напад, што је било одлучујуће за тријумф у Брегалничкој бици. У Првом светском рату 1914. вештим маневрисањем и груписањем главнине српских снага допринео је сламању надмоћних аустроугарских трупа у Церској и Колубарској бици. Руководио је повлачењем српске војске 1915. У току повлачења српске војске тешко је оболео и упућен је у Француску на лечење, где је умро.
• 1510. године - Умро је Сандро Филипети, познат као Сандро Ботичели, фирентински сликар кватрочента и један од најоригиналнијих сликарских генија у свеколикој историји уметности. Био је ученик славног Фра Филипа Липија, а сликао је под утицајем Антонија Полајуола, ученика Донателовог и Учеловог. Стварао је махом религиозне и алегоријске композиције, истичући се специфичним линијским стилом, а нарочито је познат по ликовима Богородица са малим Христом ("Магнификат", "Мадона са књигом"...). Најчувенија дела: "Пролеће" (Primavera), "Рађање Венере", "Марс и Венера", "Јудита", "Благовести", "Поклоњење краљева", портрети итд; чувене су и Ботичелијеве илустрације за Дантеову "Божанствену комедију".
• 1395. године - Краљевић Марко, најпопуларнија личност српских народних песама, погинуо је - како сведоче оскудни историјски подаци - као турски вазал у бици на Ровинама против влашког војводе Мирче. Као најстарији син и наследник краља Вукашина Мрњавчевића, после очеве погибије 1371. у Маричкој бици против Турака, наставио је да влада српским областима око Призрена, Скопља и Прилепа. Поузданих података о његовом животу и владавини готово да нема, али је у народним песмама предочен као узор јунаштва, витештва и честитости и заштитник нејаких од зулума и насиља.