Почетна страница > На данашњи дан

На данашњи дан


Данас је 24.07.2017. (205. дан у години). До краја године има још 160 дана.

На данашњи дан 24.07. досили су се следећи догађаји:
  • 2001. године - СР Југославија је добила шесту савезну владу с премијером Драгишом Пешићем на челу, функционером Социјалистичке народне партије Црне Горе.

  • 2000. године - Умро, Клод Соте, француски филмски редитељ, оскаровац.

  • 1999. године - У селу Старо Грацко, на Косову, убијено је 14 српских сељака док су на својим имањима жњели пшеницу.

  • 1996. године - У предграђу Коломба, главног града Шри Ланке, погинуло је 57, а рањено више од 500 људи у експлозији две бомбе подметнуте у приградски воз, за шта су оптужени тамилски побуњеници.

  • 1995. године - Бомбаш-самоубица, члан милитантне исламске организације „Хамас“, активирао је бомбу у аутобусу у Тел Авиву од чије је експлозије погинуло шест, а рањено 32 људи.

  • 1993. године - Централна банка Русије саопштила је да ће у оквиру драстичне монетарне реформе предузете у борби против инфлације, из оптицаја повући све новчанице штампане пре 1992.

  • 1991. године - Умро, Исак Башевис Сингер, амерички писац, порјеклом пољски Јеврејин, нобеловац.

  • 1990. године - Амерички ратни бродови у Персијском заливу стављени су у стање приправности због концентрације ирачких трупа на кувајтској граници.

  • 1981. године - У кинеској провинцији Сечуан у поплавама је погинуло више од 700 људи, а милион и по је остало без домова.

  • 1980. године - Умро, Питер Селерс, британски филмски глумац, комичар.

  • 1976. године - Амерички свемирски брод „Викинг 1“ спустио се на Марс да испита да ли постоје могућности за живот на тој планети.

  • 1974. године - Умро, Џејмс Чедвик, енглески физичар.

  • 1974. године - Константин Караманлис је, после седмогодишње владавине војне хунте, образовао у Грчкој прву цивилну владу и прогласио општу амнестију за све политичке затворенике.

  • 1968. године - Рођен, Драган Шутановац, српски политичар

  • 1967. године - Француски предсједник Шарл де Гол завршио је свој говор у Монтреалу ускликом „Живео слободни Квебек“, што је изазвало оштар протест канадског премијера Лестера Пирсона. Де Гол је био приморан да скрати посјету Канади.

  • 1946. године - САД су извеле прву подводну атомску пробу на коралским острвима Бикини у западном Пацифику.

  • 1943. године - Бомбардовањем Хамбурга, савезничко ваздухопловство је у Другом свјетском рату почело операцију „Гомора“.

  • 1923. године - У Лозани је потписан мировни уговор између Турске и савезничких сила којим се Турска одрекла свих нетурских територија које је изгубила у Првом свјетском рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе европског дјела турске државе.

  • 1883. године - Метју Веб, први човек који је 1875. препливао канал Ламанш, утопио се приликом покушаја да преплива реку изнад Нијагариних водопада.

  • 1862. године - Умро, Мартин Ван Бјурен, амерички политичар.

  • 1828. године - Рођен, Николај Чернишевски, руски писац, књижевни критичар и револуционар.

  • 1824. године - Резултати првог испитивања јавног мњења у свјету објављени су у америчкој држави Делавер уочи предсједничих избора у САД.

  • 1804. године - Српска потјера предвођена Миленком Стојковићем ухватила је и погубила на дунавском острву Ада Кале београдске дахије Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмеда Фочића.

  • 1802. године - Рођен, Александар Дима Отац, француски писац.

  • 1799. године - Наполеон је извојевао своју последњу побједу у освајању Египта, потукавши турску војску код Абукира.

  • 1783. године - Рођен, Симон Боливар, јужноамерички револуционар, војсковођа и државник.

  • 1704. године - Британске снаге под командом адмирала Џорџа Рука преузеле су Гибралтар од Шпанаца.

  • 1701. године - Антоан да ла Мот Кадилак основао је на обали реке Мичиген трговачки центар Поншартрен, који се касније развио у град Детроит.

  • 1567. године - Шкотска краљица Марија Стјуарт приморана је да абдицира због антипротестантске политике. Наредне године побегла је у Енглеску где је затворена, а након 18 година тамновања оптужена је за учествовање у издаји и погубљена.