Почетна страница > На данашњи дан

На данашњи дан


Данас је 27.05.2017. (147. дан у години). До краја године има још 218 дана.

На данашњи дан 27.05. досили су се следећи догађаји:
  • 1997. године - Руски председник Борис Јељцин потписао је историјски уговор са НАТО.

  • 1943. године - Надомак Жабљака се у Другом светском рату спустила војна делегација британске врховне команде ради успостављања веза са Народноослободилачком војском Југославије и припреме за долазак главних британских представника.

  • 1909. године - Рођен је српски историчар уметности Светозар Радојчић, професор Филозофског факултета у Скопљу до 1941. и у Београду од 1945, члан Српске академије наука и уметности. Модерним и широким схватањима и сјајним анализама, као научник и педагог снажно је подстакао српску историографију. Аутор је низа значајних студија српске средњовековне уметности у којима је посебно осветлио везе с уметношћу Ромеје (Византија) и западне Европе. Дела: "Портрети српских владара у средњем веку", "Старе српске минијатуре", "Уметнички споменици манастира Хиландара"...

  • 1868. године - Рођен је српски писац Алекса Шантић, аутор антологијских песама "Остајте овде", "Емина", "Вече на шкољу". Припадао је мостарском кругу око књижевног листа "Зора", који је покренуо с Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем. У Мостару је основао српско певачко друштво "Гусле". У време Анексионе кризе изазване 1908. аустроугарском окупацијом Босне и Херцеговине, побегао је у Италију, а затим је био посланик у Босанском сабору. У Првом светском рату аустроугарске власти су га хапсиле као истакнутог српског националисту. У почетку је писао под утицајем српских песника Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити песнички израз, карактеристичан по елегичним мотивима и родољубивим темама. Његови стихови су музикални а песме осећајне, пуне љубави за национално и социјално потлачене, с јаким револтом против тираније. Огледао се и у драми и преводио с немачког и чешког. Дела: драме "Хасанагиница", "У магли", "Анђелија", превод "Лирског интермеца" Хајнриха Хајнеа.

  • 1842. године - Објављен је устав Дружтва србске словесности (Друштво српске словесности) - претече Српске краљевске академије, односно Српске академије наука и уметности - које су 1841. у Београду основали Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић. Уставом су дефинисани главни циљеви Друштва: усавршавање српског језика и ширење наука на српском језику. Први чланови Друштва били су - уз председника, попечитеља (министар) просвете Стефана Радичевића - и Димитрије Исаиловић, Стефан Марковић, Јован Стејић, Сима Милутиновић Сарајлија, Исидор Стојановић и Димитрије Тирол. Друштво је суспендовано у јануару 1864. зато што је за чланове изабрало Ђузепеа Гарибалдија, Николаја Чернишевског и Александра Херцена. Рад Друштва обновљен је у јулу 1864. под називом Србско учено дружтво, од новембра 1886. назива се Краљевско-српска академија, од 1887. Српска краљевска академија, а после Другог светског рата и доласка комуниста на власт, Српска академија наука. Назив Српска академија наука и уметности установљен је 1960.

  • 1703. године - Руски цар Петар Велики основао је Санкт Петербург.

  • 927. године - Умро је бугарски цар Симеон Велики, највећи владар тзв. Првог Бугарског царства. За његове владавине, у Бугарској су се учврстили феудални односи, али је то у исти мах био и почетак слабљења Бугарске, јер је управо тада отпочео са деловањем и покрет богумила. Цар Симеон је нанео ослабљеној Византији више пораза, освојио је Тракију, Македонију и Албанију, продро до Коринтског залива и 922. опсео Цариград. Такође је 924. освојио и Рашку, а у покушају да освоји Хрватску, осујетио га је хрватски краљ Томислав.