booking.com
Почетна страница > На данашњи дан

На данашњи дан

Данас је 18.10.2019. (291. дан у години). До краја године има још 74 дана.

На данашњи дан 18.10. досили су се следећи догађаји:

  • 2001. године - Четворица следбеника Осаме бин Ладена, вође терористичке организације Ал Каида, осуђени су у Њујорку на доживотну робију без права жалбе за бомбашке нападе које су извршили 1998. године на америчке амбасаде у Африци.
  • 2000. године - Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић одбио је учешће у влади СР Југославије и заложио се за наставак политичког дијалога Србије и Црне Горе о новој државној заједници. Ђукановић ће у наредном периоду тражити да две федералне јединице прво добију међународно признање, а потом да формирају савез.
  • 1998. године - Тајвански изасланик Ку Чен Фу је, на крају шестодневне посете Кини, разговарао је с кинеским председником Ђанг Цемином, што је био први сусрет на највишем нивоу двеју страна од 1949.
  • 1998. године - Најмање 700 људи је погинуло у експлозији нафтовода на југу Нигерије.
  • 1991. године - На другом пленарном заседању Конференције о Југославији у Хагу предсједник Србије Слободан Милошевић одбио је предлог Декларације о Југославији којом је било предвиђено да бивше федералне јединице постану суверене и независне републике, међународно признате. Предсједник Србије је касније одбио све остале верзије „Споразума за опште решење кризе“ у бившој СФР Југославији које су нудили међународни посредници.
  • 1991. године - Телевизија Београд је почела да емитује програм преко сателита.
  • 1989. године - Под притиском масовних демонстрација генерални секретар Јединствене социјалистичке партије (Источне) Њемачке Ерих Хонекер је поднео оставку, за новог шефа партије изабран је Егон Кренц, али су антивладине демонстрације настављене.
  • 1977. године - У акцији њемачких специјалаца на аеродрому у Могадишу убијена су три Палестинца, отмичара путничког авиона њемачке компаније Луфтханза. Ослобођено је свих 86 путника, који су пет дана били таоци отмичара.
  • 1967. године - Совјетски васионски брод „Венера 4“ ушао је у атмосферу Венере као прва летелица у историји астронаутике и емитовао податке на Земљу. Контакт је изгубљен када је брод био на 27 километара изнад површине Венере.
  • 1956. године - Рођена, Мартина Навратилова, једна од најбољих тенисерки свих времена.
  • 1926. године - Рођен, Чак Бери, амерички композитор и пјевач, зачетник рокенрола.
  • 1925. године - Рођена, Мелина Меркури, грчка глумица.
  • 1922. године - Основана је Британска радио компанија (BBC).
  • 1893. године - Шарл Гуно, француски композитор.
  • 1871. године - Умро, Чарлс Бебиџ, енглески математичар, отац рачунарства.
  • 1867. године - САД су формално преузеле суверенитет над Аљаском, коју су 30. марта 1867. купиле од Русије за 7,2 милиона долара.
  • 1865. године - Умро, Хенри Џон Темпл, енглески државник.
  • 1860. године - Британске трупе су, током Опијумског рата спалиле до темеља Јуанмингјуан, летњу царску палату у Пекингу.
  • 1847. године - Рођен, Александар Николајевич Лодигин, совјетски проналазач.
  • 1842. године - Рођен, Чедомиљ Мијатовић, српски политичар, економиста и историчар.
  • 1697. године - Рођен, Ђовани Антонио Канал, италијански сликар.
  • 1692. године - Постављен је камен темељац Петроварадинске тврђаве код Новог Сада, која је постала једно од најзначајнијих аустријских стратешких утврђења у борби против Турака.
  • 1685. године - Француски краљ Луј XIV поништио је Нантски едикт и тиме лишио хугеноте (протестанти) вјерских и грађанских слобода које им је 1598. гарантовао краљ Анри IV. Око 200.000 хугенота, углавном интелектуалаца, је након тога емигрирало у сусједне земље.
  • 1663. године - Рођен, Еуген Савојски, аустријски војсковођа
  • 1469. године - Краљица Изабела од Кастиље удала се за арагонског краља Фердинанда II, чиме су под једном круном уједињене готово све шпанске хришћанске земље.
  • 1405. године - Рођен, Енеа Силвио Пиколомини, папа Пије II од 1458.
  • 1216. године - Умро, Јован без Земље, енглески краљ.
  • 31. године - У Риму ухапшен и погубљен преторијански префект Сејан под опужбом за велеиздају. Сејан је у периоду од 27. до 31. био de facto владар Римског царства у име цара Тиберија који се повукао на острво Капри.
  • 31. године - Умро, Луције Елије Сејан, префект преторијанске гарде у старом Риму.


HrvatskaTravel
BTGport.net - у1
Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА