На данашњи дан

На данашњи дан 17.04. досили су се следећи догађаји:

• 1999. године - Одржан је Београдски маратон. Традицију међународне маратонске трке у Београду није прекинула ни агресија НАТО-а на Југославију. У трци рекреативаца, под слоганом "Трчи из задовољства, не од бомби", учествовало је око 15.000 људи, махом млађих.
• 1941. године - Опуномоћеници Врховне команде бивше југословенске владе, шеф дипломатије Александар Цинцар-Марковић и генерал Радивоје Јанковић, потписали су у Другом светском рату, у згради чехословачког посланства у Београду, акт о капитулацији оружаних снага краљевине Југославије, који им је издиктирао немачки командант, генерал Максимилијан фон Вајкс. Трећи Рајх је наметнуо "безусловну, потпуну и неограничену" капитулацију, војска Југославије је углавном одведена у заробљеништво, а земља подељена између Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске. Југословенска ратна флота припала је Италији, изузев једне подморнице, две моторне торпиљерке, које су умакле, и разарача "Загреб", који су успели да потопе поручници бојног брода - Милан Спасић и Сергеј Машера.
• 1924. године - Рођен је српски вајар Јован Кратохвил, професор Универзитета уметности у Београду, ректор од 1971. до 1973. Аутор је низа споменика, укључујући споменике палим борцима на Мајевици и у Земуну, споменик на Авали совјетским ратним ветеранима, погинулим у авионском удесу, и спомен-костурницу у Сансеполкру у Италији. Као младић, био је и врхунски спортиста: пре Другог светског рата првак Југославије у пливању, а после рата шампион државе у стрељаштву и освајач другог места на Светском стрељачком првенству.
• 1919. године - Умро је српски писац и публициста Светозар Ћоровић, који је са српским писцима Алексом Шантићем и Јованом Дучићем покренуо у Мостару лист "Зора", унутар којег је остварио плодан приповедачки и уреднички рад. Био је међу водећим српским националистима који су се борили против окупаторског аустроугарског режима у Босни и Херцеговини. У Првом светском рату је интерниран и потом мобилисан. Отпуштен је услед болести, а убрзо је и умро. У својим приповеткама, драмама и романима описивао је живот у Херцеговини, пишући стилом који се одликује живописношћу и лакоћом казивања. Дела: романи "Стојан Мутикаша", "Женидба Пере Карантана", "Мајчина Султанија", збирке приповедака "У часовима одмора", "Моји познаници", "Брђани" и драме "Зулумћар", "Он", "Адам-бег", "Ајша".
• 1860. године - Црна Гора и Отоманско царство су, две године после тешког турског пораза на Грахову, потписали протокол о разграничењу. У границама Црне Горе остали су: Грахово, део Бањана, Никшићке Рудине, Жупа никшићка, већи део Дробњака, Липово, део Куча, Горњи Васојевићи и Додоши. Тада су велике силе признале, мада још увек не формално, независност Црне Горе.