На данашњи дан

На данашњи дан 04.05. досили су се следећи догађаји:

• 1980. године - Умро је доживотни председник СФРЈ и Савеза комуниста Југославије Јосип Броз (Тито), који је неограниченом личном влашћу управљао Југославијом 35 година. Рођен у Кумровцу 1892. године, као аустроугарски фелдвебел (каплар) учествовао је у Првом светском рату, а 1915. је заробљен на Источном фронту. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1920, а 1937. њен генерални секретар, и то вољом совјетског бољшевичког диктатора Јосифа Стаљина. Као вођа КПЈ, водио је у Другом светском рату устанак против Немаца од 1941, а 1943. је успео да изолује ривалски четнички покрет којем су савезници ускратили подршку. Одолео је снажном Стаљиновом притиску 1948, чиме је задивио свет, али се при том обрачунао с присталицама Москве типично стаљинистичким методама. Један је од оснивача и истакнутих лидера покрета несврстаних. Проглашен је Уставом из 1974. за доживотног председника и исте године за шефа СКЈ без ограничења мандата.
• 1979. године - Маргарет Тачер је постала прва жена премијер Велике Британије.
• 1932. године - Ал Капоне је осуђен за утају пореза и послат у затвор у Атланти.
• 1924. године - Отворене су осме модерне Олимпијске игре у Паризу.
• 1891. године - У Београду је основана Железничка задруга, и то ради кредитирања особља Српских државних железница; Задруга се одржала и досад, упркос низу ратова и промена система.
• 1885. године - Умро је српски кнез Александар Карађорђевић, син вође Првог српског устанка Карађорђа; у време владавине кнеза Александра Карађорђевића донет је Грађански законик и реформисано је судство, а Србији су 1856. на Париском конгресу дате гарантије великих сила и објављено је "Начертаније" Илије Гарашанина (спољнополитички програм). После свргавања кнеза Михаила Обреновића, на престо су кнеза Александра Карађорђевића 1842. довели уставобранитељи. Због супротстављања њиховом Савету и везивања за Аустрију, кајмакамска струја уставобранитеља збацила га је 1858. на Светоандрејској скупштини и вратила на престо кнеза Милоша Обреновића.
• 1869. године - Умро је српски писац и политичар Јован Хаџић, познат и као Милош Светић, први председник Матице српске, противник Вука Караџића - за разлику од Вука, бранио је етимолошки правописни принцип и негирао фонетски. Сматрао је да књижевни језик ваља обогатити славјаносербским језиком. Био је адвокат, директор гимназије у Новом Саду, а радио је и на изради Грађанског законика Србије. Уређивао је "Сербски летопис" и "Голубицу" и покренуо часопис "Огледало сербско". Писао је поезију у псеудокласичарском стилу и преводио грчке и римске писце Хомера, Хорација и Вергилија и немачке писце, укључујући Јохана Волфганга Гетеа.
• 1626. године - Индијанци су продали острво Менхетн за 24$ у одећи и дугмади.