booking.com
Почетна страница > На данашњи дан

На данашњи дан

Данас је 26.08.2019. (238. дан у години). До краја године има још 127 дана.

На данашњи дан 26.08. досили су се следећи догађаји:

  • 2001. године - Првог дана акције прикупљања наоружања од албанских побуњеника у Македонији, која је по одобрењу НАТО трајала око мјесец дана под називом „Суштинска жетва“, етнички Албанци су предали доста машинки, ручних минобацача и друго тешко наоружање.
  • 2000. године - Нови парламент Сомалије у егзилу је, након деветогодишње анархије у тој земљи, изабрао политичког ветерана Абдикасима Салада Хасана за предсједника.
  • 1999. године - Више од 60.000 Бразилаца, окупљених на антивладином митингу испред зграде Конгреса, затражило је оставку предсједника Фернанда Хенрика Кардоза и крај његовог суровог режима.
  • 1997. године - Фредерик Вилем де Клерк, последњи белац предсједник Јужне Африке, дао је оставку на функцију шефа опозиционе Националне партије и повукао се из политичког живота.
  • 1996. године - Јужнокорејски суд осудио је бившег предсједника Јужне Кореје Чун Ду Хвана на смрт под оптужбом да је 1979. извео војни удар којим је приграбио власт, а његовог наследника Ро Те Вуа на 22,5 године затвора због подршке пучистима.
  • 1993. године - Предсједник Русије Борис Николајевич Јељцин осудио је инвазију армија Варшавског пакта на Чехословачку 1968. и потписао је споразум о пријатељству са Чешком.
  • 1991. године - Почеле су борбе у Вуковару измедју хрватских снага и ЈНА. Након тромјесечних борби, јединице ЈНА ушле су 18. новембра у потпуно разрушени град.
  • 1990. године - У експлозији у јами „Добрња-југ“ рудника Крека у Тузли, која је изазвала дотада највећу катастрофу у југословенском рударству, погинуло је 180 рудара.
  • 1986. године - Отровни гас убија 1700 људи у Камеруну.
  • 1974. године - Умро, Чарлс Линдберг, амерички пилот, први прелетео Атлантски океан.
  • 1972. године - Отворене су 20. олимпијске игре у Минхену, упамћене по нападу припадника терористичке палестинске организације „Црни септембар“ на Олимпијско село и убиству 11 израелских спортиста.
  • 1945. године - У Београду је одржано треће заседање Антифашистичког већа националног ослобођења (АВНОЈ) на којем је Већу промењен назив у Привремена народна скупштина. Донета је и резолуција о територијалним правима Југославије на крајеве који су после Првог свјетског рата прикључени Италији.
  • 1944. године - Бугарска, која је у Другом свјетском рату била на страни Сила осовине, саопштила је да иступа из рата и затражила примирје од Савезника.
  • 1939. године - Југословенски премијер Драгиша Цветковић и вођа Хрватске сељачке странке Влатко Мачек потписали су споразум којим је установљена Бановина Хрватска, а лидер ХСС постао је потпредсједник југословенске владе.
  • 1920. године - Ратификован је 19. амандман Устава САД којим су жене добиле право гласа.
  • 1914. године - Почела је битка код Тананеберга у Првом свјетском рату, у којој су Њемци током четири дана готово уништили Другу руску армију. Погинуло је више од 30.000 руских војника.
  • 1910. године - Умро, Вилијам Џејмс, амерички филозоф и психолог.
  • 1906. године - Рођен, Алберт Брус Сејбин, амерички вирусолог, пореклом пољски Јевреј.
  • 1899. године - Рођен, Радојко Јовановић, српски пјесник.
  • 1896. године - Јерменски револуционари напали су Отоманску банку у Цариграду, што је довело до тродневних сукоба са властима у којима је погинуло 6.000 Јермена. У сузбијању јерменских тежњи за ослобођење током 1895-96. турске власти убиле су око 100.000 Јермена.
  • 1887. године - Рођен, Принц Ђорђе П. Карађорђевић, принц Југославије.
  • 1883. године - Почела је ерупција вулкана Кракатау на истоименом индонежанском острву између Јаве и Суматре, у којој је током два дана две трећине острва одлетело у ваздух, а у огромним таласима на западној Јави погинуло 36.000 људи.
  • 1839. године - Основана је Прва београдска гимназија.
  • 1743. године - Рођен, Антоан Лавоазје, француски хемичар.
  • 1740. године - Рођен, Жозеф Мишел Монголфје, француски проналазач.
  • 1676. године - Рођен, Роберт Волпол, енглески државник.
  • 1541. године - Турски султан Сулејман II освојио је Будим и анектирао Мађарску која је потом до 1686. била турска провинција Будимски пашалук.
  • 1346. године - У бици код Кресија у Стогодишњем рату енглеска војска под Едвардом III поразила је знатно надмоћније француске тешке оклопнике краља Филипа VI. Енглези су у тој битци први пут употребили само пешадију и огромне лукове који су избацивали стреле на изузетно велику даљину.
  • 1071. године - У битци код Манцикерта Турци Селџуци су поразили Византију. Сматра се пресудним догађајем одговорним за каснију пропаст Византије.
  • 55. године - пне. Јулије Цезар напада Британију.


HrvatskaTravel
BTGport.net - у1
Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА